Psihološkinja Kit Jarov, koja se bavi psihologijom konzumerizma, otkrila je tri najveća razloga zašto svi imamo bar jedan komad odeće koji nikad ne nosimo i zašto uopšte kupujemo takve stvari.
1. Ignorišemo veliku manu artikla
Najčešći razlog zašto kupimo artikl koji nikad ne izvadimo iz ormara je taj što smo ga pogrešno procenili i ignorisali njegovu manu. Uobičajeni scenario ide ovako: artikl nam se zbog nečega jako svideo, ali nešto s njim nije bilo u redu, ali bio je na sniženju pa smo ga ipak kupili.
„Svi to radimo, kupujemo odeću koju nikad ne nosimo. Ovo je klasičan primer fenomena kognitivne pristranosti pri čemu ignorišemo informaciju koja nije u skladu s našim željama. Na primer, žena po imenu Karen s kojom sam razgovarala kupila je svilenkastu bluzu veoma prijatnu na dodir. Ali, bluza ima veliku manu jer ne ide ni uz šta što ima u garderobi. Ipak, bila je na velikom sniženju i zbog toga ju je kupila. Nije želela da odustane od nje i odbila je samu pomisao da je vrati. Na kraju bluzu nijednom nije obukla“, priča Kit Jarov.
Isto tako, Jasmin je kupila „Pradine“ štikle koje malo škripe i neudobne su. Ali, Jasmin je uverena da nije pogrešila što ih je kupila iako ih ima već godinu dana i nije ih nijednom obula.
„Ipak su ‘Prada’! Moj jedini par. Bile su 75 odsto snižene. Čekam da odem negde gde neću morati da hodam“, iskrena je Jasmin.
2. Kupujemo zbog fantazije, a ne realnosti
Drugi veliki razlog zbog kog kupujemo odeću koju nikada ne nosimo je taj što imamo pogrešnu percepciju o sebi. Zbog te percepcije, odnosno samozavaravanja, uspemo da racionalizujemo kupovinu artikla koji bi nam se inače činio neprikladan, nepotreban ili bezvezan.
Dok kupujemo, zamišljamo sebe u budućnosti. Zbog toga mnogi ljudi vole da kupuju, šoping stimuliše našu maštu. Dok razmišljamo da li ćemo nešto da kupimo, zamišljamo kako ćemo drugima izgledati u tome, kako ćemo se osećati u tom komadu odeće, itd.
Problem je u tome što ljudi često tokom kupovine zamišljaju stil života koji možda uopšte ne postoji, da su mršaviji, da idu na kampovanje, na skupi odmor ili na glamurozne događaje.
U ovom slučaju, najčešće je reč o kupljenoj premaloj odeći – farmerkama, haljinama, kupaćim kostimima koje ćete nositi u budućnosti. Neki ipak ne uspeju da smršaju, a kod onih koji smršaju ponekad se desi da im se odeća koju su kupili za „mršavu fazu“ više ne sviđa.
3. Artikl nam se previše sviđa
Nekome će ovo zvučati čudno, ali postoje kupci kojima se kupljeni artikl toliko sviđa da ne žele da ga unište nošenjem. Ovaj fenomen naziva se averzija od gubitka, a pojavljuje se kod ljudi koji su se osećali zakinutim ili su doživeli gubitke u detinjstvu.
Na primer, Dejana ima belu pamučnu haljinu za koju kaže da je savršena u svakom pogledu – stanjuje figuru, udobna je i slično. Ipak, nikad je nije obukla jer se i najmanja mrlja vidi na njoj. Kaže da je čuva za posebnu priliku, za neko mesto gde će haljina biti primećena i gde ću želeti da se oseća kao milion dolara.
Autor: Nezavisne novine
