Milici A. iz Sombora stigao je poziv da plati godišnji porez na dohodak građana, jer su njene ukupne uplate prešle 2,3 miliona dinara, koliki je i limit za plaćanje ovog poreza, iako je to novac koji je kao odštetu naplatila od poslodavca, jer je pre sedam meseci nezakonito dobila otkaz.
„Podnela sam žalbu i sudila se sve ovo vreme, a početkom godine dobila spor. Firma je morala da mi isplati sve zaostale zarade s kamatom, što jeste veliki novac, i da me vrati na posao. Znači ja sam po logici poreznika postala bogatašica zbog zaostalih zarada. Jer koliko znam, ovaj porez plaćaju samo oni sa najvećim zaradama. Objasnila sam im još da su to zarade u proteklih sedam godina, a ne za 2017. godinu i da je na sve to već plaćen porez“, kaže Milica za „Politiku“ i dodaje da je sedam godina bila bez stalnog posla i trpela štetu od poslodavca.
Kako kaže, u Poreskoj upravi su joj objasnili da zakon nije na njenoj strani i da porez mora da plati. Ukoliko to ne uradi, ići će joj kamata svaki dan i dug će joj biti sve veći.
„Objasnili su mi da imam razne odbitke na članove porodice i da bi trebalo da platim oko 200.000 dinara kad se sve odbije. Rekla sam im da mi ne pada na pamet i da ću se žaliti sudu“, navodi Milica.
Goran Radosavljević, prof. dr sa FEFA univerziteta na predmetu Javne finasije, kaže da je u ovom slučaju zakon zaista na strani poreznika.
„Godišnji porez na dohodak građana se plaća ukoliko je isplaćena zarada u toku te kalendarske godine veća od tri prosečne godišnje bruto zarade isplaćene u toj godini (što je više od 2,3 miliona dinara godišnje). Porez se plaća po stopi od 10 odsto za razliku između dohotka koji je ostvaren i trostruke prosečne zarade. Ako taj iznos prelazi šestostruku prosečnu zaradu u Srbiji, plaća se na razliku porez po stopi od 15 procenata“, objašnjava sagovornik Politike.
Obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana je primalac zarade, a ne poslodavac. Tako stoji u zakonu i zarade se oporezuju prema trenutku isplate.
„Dakle, ako je ovoj ženi, ali i svakom drugom poreskom obvezniku sve isplaćeno u jednoj godini, onda to ulazi u godišnji porez na dohodak građana“, ističe prof. Radosavljević.
Član 9, stav 1. tačka 8 zakona kaže da je iz oporezivog dohotka izuzeta naknada materijalne i nematerijalne štete, osim naknade zarade ili naknade za izgubljenu zaradu. Odredbama člana 9. Zakona o porezu na dohodak građana propisuje seda naknadu izgubljene zarade (koja je u konkretnom slučaju isplaćena sudskim putem, isplaćuje poslodavac zaposlenom kome je nezakonitom odlukom prestao radni odnos. I to u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da je sporni period radio kod tog poslodavca i ostvarivao prava iz radnog odnosa, što se oporezuje porezom na dohodak građana na zarade, saglasno sa svim članovima zakona.
S druge strane, advokat Đorđe Popović, kaže da naknada štete ne ulazi u osnovicu za oporezivanje.
„Isplaćena zarada za prethodnu godinu po sudskoj presudi predstavlja naknadu štete za izgubljenu dobit i na to se porez ne plaća. To bi bilo isto kao da je neko posle saobraćajne nezgode naplatio veliko osiguranje za pretrpljenu štetu, a onda mu došli poreznici da mu naplate godišnji porez na dohodak zato što je pretrpeo štetu“, navodi Popović.
Na pitanje koga poslušati, a da se ne napravi još veća šteta, Popović odgovara da je na poreskom obvezniku da odluči. Ukoliko je rešio da se žali, obveznik ne treba ništa da potpisuje u Poreskoj upravi, a šanse da se stvar ospori na sudu su velike.
Autor: Politika