Sve veći broj država Evropske unije priprema strategije da nedelju skrati na šest radnih dana, što bi imalo poseban uticaj u sektoru trgovine.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da je iz ugla potrošača naše kulture teško istisnuti nedelju, jer je to tradicionalno vreme za kupovinu i posetu tržnim centrima.
„Bilo je ovakvih pokušaja i u nekim evropskim zemljama, pa su se opet vratili na rad i nedeljom. Mislim da su ovakve promene moguće u zemljama koje su ekonomski jače, poput Švedske. U našem slučaju bi, smanjenjem broja radnih sati, bile i manje zarade, što u ovakvim okolnostima nikome ne ide u prilog. Iz ugla trgovaca i profiti bi bili manje, posebno u restoranima i tržnim centrima koji najbolje rade vikendom“, kaže sagovornik Politike.
Poljska je objavila da će do 2020. svi trgovci morati da zatvore vrata nedeljom, dok hrvatski mediji poslednjih dana pišu da tri ministarstva rade na izmeni zakona, koji će doneti ograničenje rada u ovom danu. Tamošnja udruženja poslodavaca već su reagovala ističući da „najpre treba napraviti ozbiljnu i sveobuhvatnu analizu mogućih posledica ukidanja rada nedeljom, pogotovo u sektoru trgovine, jer su time obuhvaćeni i trgovački centri, kiosci, pumpe.“
U Hrvatskoj privrednoj komori rekli su za Jutarnji list da su po njihovoj anketi mišljenja trgovaca podeljena, pa tako deo njih smatra da je hrvatska deo EU tržišta i da bi ako se zna da je u Sloveniji i Mađarskoj nedelja radni dan moglo da dođe do odlivanja potrošača i kapitala u te zemlje.
Ovakve promene će možda najbrže stići u Italiju, koja je najavila da će kako bi zaštitila tradiciju i kult porodičnog ručka, već do kraja ove godine, uvesti zabranu rada nedeljom u velikim trgovačkim centrima.
Procena je da 19,5 miliona Italijana kupuje baš drugog dana vikenda, što znači da su tada najunosnije zarade. Iz italijanskog trgovinskog lanca „Konad“ rekli su za Gardijan da će ukoliko vlada zaista povuče takav potez morati da otpuste oko 50.000 radnika.
Austrija, sa druge strane, već zabranjuje bilo kakav oblik rada nedeljom, dok u Nemačkoj, prodavnice na taj dan mogu biti otvorene osam puta godišnje i to ograničen broj sati.
EU direktiva o radnom vremenu postavlja minimalne zahteve za organizaciju radnog vremena, kako bi se zdravlje i sigurnost radnika zaštitili od nepovoljnih učinaka predugog radnog vremena, neodgovarajućih dnevnih, nedeljnih i godišnjih odmora, kao i od lošeg uticaja smenskog i noćnog rada.
Izvor: 021 / Foto: 021.rs
