Naplata naknade za odvodnjavanje izaziva revolt poljoprivrednika u Vojvodini, a rešenja o plaćanju tog nameta za 2017. i prva tri meseca 2018. godine, koja im stižu ovih dana, izazivaju veliko nezadovoljstvo, piše Vojvodjanski analitičko istraživački centar.
Naplatu odvodnjavanja vojvodjanskih njiva prošle godine od Poreske uprave preuzelo je preduzeće Vode Vojvodine, ali poljoprivrednici apeluju da prošle godine, zbog veoma jake suše koja je pogodila Vojvodinu, nije ni bilo potrebe za odvodnjavanjem, te da je jedan od zahteva prema državi bio da ih oslobode tog nameta nakon finansijskog kraha zbog suše.
Poljoprivrednici navode da je apsurd to što moraju da plate odvodnjavanje za 2017, u kojoj je nedostajalo 500 litara vode po kvadratnom metru, te da su ministar poljoprivrede, republički i pokrajinski zvaničnici zaboravili obećanja da će oni koji obradjuju zemlju biti oslobodjeni tog nameta. Takođe, u rešenjima ima dosta grešaka, te se ponavlja situacija kada je mnogima odvodnjavanje naplaćivano za veću površinu nego što zaista imaju, bivšim vlasnicima njiva, ali i preminulima.
U Vojvodini ima oko dva miliona hektara zemljišta koji zavise od sistema za odvodnjavanje pa, ako se po hektaru plaća 1.200 dinara, to je godišnji prihod od 2,4 milijarde dinara, odnosno više od 20 miliona evra, piše VOICE.
Poljoprivrednik Miroslav Grubanov iz Crepaje kaže da su, uprkos tom iznosu, u nekim atarima kanali potpuno zapušteni, crpne stanice devastirane, sistem za odvodnjavanje ne postoji, a poljoprivrednici su ipak u obavezi da plaćaju naknadu. Grubanov je ukazao i na činjenicu da taj namet postoji i za ratare na Fruškoj gori ili na Vršačkom bregu.
„Ko tu koristi usluge vodoprivrednih preduzeća? Šta je to? Solidarno plaćanje? Oni koji imaju vodu bi trebalo da se solidarišu sa onima koji nemaju? Mimo svake logike funkcioniše ceo taj sistem“, ocenio je Grubanov.
Poljoprivrednik Slavko Vukov iz Zrenjanina, podseća da je jedan od zahteva oštećenih ratara bio da im se kao pomoć otpiše dug za odvodnjavanje, ali kako je kazao, država im ni na koji način nije izašla u susret.
„Posebno vredja to što namet moramo da platimo za takvu godinu u kojoj o odvodnjavanju nije moglo biti reči“, rekao je Vukov.
Agrarni analitičar Milan Prostran, koji je radni vek proveo na poslovima vezanim za vodoprivredu, ocenio je da sistem naplate naknade za odvodnjavanje nije objektivan, te da ne daje pravu sliku toga šta bi zapravo trebalo odvodnjavati.
„Vode Vojvodine moraju pre svega da taj posao odrade korektno, što znači da mora da se dodje do rešenja koje će omogućiti da oni koji imaju zemljište koje nije u funkciji odvodnjavanja – ne plaćaju naknadu“, kazao je Prostran.
U Vodama Vojvodine za VOICE su rekli da je naplativost naknade za odvodnjavanje u visini od 60 odsto utvrdjenog razreza, a da su najveći pojedinačni dužnici pravna lica u postupku stečaja ili reorganizacije, mada ima i fizičkih lica.
Uručenje rešenja je do 31. maja ove godine, dodali su u Vodama Vojvodine, a do sada je izdato blizu 700.000 rešenja za fizička lica. Stiglo je i oko tri odsto žalbi u odnosu na uručen broj rešenja.
Izvor: VOICE
