Još samo osam regionalnih službi za transfuziju do Nove godine bi trebalo da „prenese“ prikupljanje, testiranje i obradu krvi na četiri centra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Ti veliki centri će od 1. januara 2019. godine, po novom Zakonu o transfuziji, jedini moći da obavljaju ove poslove. Od ukupno 43 regionalne službe, promena nadležnosti već je završena u 35, i one sada funkcionišu kao banke krvi, a taj status će imati i preostalih osam, koje su u fazi transformisanja, prenose Novosti.
Iako je bilo otpora, kao što je bio slučaj Transfuzije u Užicu, gde su naveli da bi nova organizacija zbog udaljenosti transfuzioloških centara, mogla da ugrozi snabdevanje krvlju, pre svega u hitnim situacijama, nijedna od regionalnih službi nije zatražila status podjedinice transfuziološkog centra, potvrđeno je u Institutu za transfuziju krvi Srbije.
Institut po Zakonu o transfuzijskoj medicini nema ingrencije da dodeljuje status posebne jedinice, ali ako bude posebnih zaheva, o tome će odlučivati Uprava za biomedicinu pri Ministarstvu zdravlja. U bolničke banke krv će se iz transfuzioloških centara slati jednom nedeljno, a, po potrebi, u hitnim slučajevima, i vanredno.
„Definisani su redovni termini dostave krvi, a prethodnih meseci, u kojima je započeta implementacija, pokazalo se da se, u slučaju hitne potrebe ili vanredne situacije, krv ili krvne komponente, mogu dostaviti u roku od najviše dva sata“, objašnjava direktorka za medicinske poslove na Institutu za transfuziju krvi Srbije Olivera Savić.
Pojedine bolničke banke su dosta udaljene od transfuzioloških centara. Tako je bolnička banka u Boru udaljena 167 kilometara od centra u Nišu.
„Banke krvi bi trebalo u svakom trenutku da imaju obaveznu rezervu upravo zbog nepredviđenih situacija“, dodaje Savić.
Prema njenim rečima, sve se unapred planira. Tako, po novom Zakonu, bolničke banke krvi imaju obavezu da na osnovu potrošnje iz prethodne godine, svoje godišnje potrebe za krvlju i komponentama krvi dostave transfuzijskim centrima od kojih se sanbdevaju najkasnije do 15. oktobra tekuće godine. Na osnovu toga, Institut pravi plan potreba za krvlju i njenim komponentama najkasnije do 15. novembra.
Iako povremeno zalihe krvi padaju na minimum, obično u dva navrata, u jeku letnjih godišnjih odmora, i zbog „zgusnutih“ državnih i verskih praznika u januaru, sa 33 davanja krvi na 1.000 stanovnika na nivou zemlje, Srbija spada među zemlje sa visokim procentom davalaca.
Autor: Novosti
