Na hiljade Južnokorejaca okreće se zatvoru kao načinu bekstva od života. Od 2013. godine, više od 2.000 ljudi prijavilo se u ustanovu „Zatvor u meni“ u severoistočnom okrugu Hongčeon – lažni zatvor koji oponaša isprazno iskustvo boravka iza rešetaka.
„Zatvorenicima“ u „Zatvoru u meni“ oduzimaju se telefoni i daje im se plava uniforma, prostirka, čajnik sa priborom, olovka i sveska, navodi Rojters. Zabranjeno im je da pričaju među sobom, a za obroke dobijaju osnovna, jendostavna jela uključujući pirinčanu kašu za doručak i slatki krompir skuvan na pari za večeru. I sve to je na dobrovoljnoj bazi.
Veliki broj klijentele te ustanove čine kancelarijski radnici i studenti koji žele da provedu vikend daleko od južnokorejske kulture rada visokog intenziteta. U zemlji u kojoj se radi mnogo sati, a stopa samoubistva je visoka, to bi moglo da spasi na hiljade života.
Prosečan korejski radnik ukupno je radio 2.027 sati u 2017. godini, prema anketi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), što ih čini trećim na svetu građanima jedne države koji najviše rade, posle Meksikanaca i Kostarikanaca. To je jedna hiper-kompetitivna radna i školska kultura koju je časopis „Berkeley political review“ nedavno opisao kao „smrtonosno nezdravu“. Eksperti veruju da je ona doprinela visokoj stopi stresa i samoubistava u ovoj zemlji. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine, Južna Koreja je druga po stopi samoubistava na svetu, sa prosečno 28,3 osobe na 100.000 ljudi koje su sebi oduzele život u 2015. godini.
Iz ove kulture „ekspres-lonca“ iznikao je „Zatvor u meni“. Suosnivačica „zatvora“ Noh Ji-Hjang kaže da je ideja za lažni zatvor potekla od njenog muža, tužioca koji je često bio prisiljen da radi radne nedelje u trajanju od 100 sati.
„On je izjavio da bi rado išao u samicu na nedelju dana, kako bi se odmorio i bolje osećao“, rekla je ona, dodavši: „Tako je sve počelo.“
„Bio sam iscrpljen fizički i mentalno, ali nisam bio dovoljno hrabar da dam otkaz“, rekao je Nohin muž Kvon Jong Seok. „Nisam znao šta da radim sa svojim životom. Potom sam pomislio da provedem nedelju dana u samici. Doneti odluku šta dalje sa životom bilo bi malo jasnije bez cigareta, pića, međuljudskih odnosa, šefa i stresnog posla.“
Sada se na stotine Južnokorejaca zatvara u ćelije od šest kvadratnih metara na periode od 24, a ponekad i 48 sati. Tamo nema satova, nema ogledala i postoji samo jedan mali toalet.
„Zatvor mi je pružio osećaj slobode“, rekla je Park Hje-Ri, dvadesetosmogodišnja kancelarijska radnica. „Bila sam prezauzeta. Ne bi trebalo da sam sada tu, imajući u vidu koliko toga moram još da uradim. Ali sam odlučila da napravim pauzu i osvrnem se oko sebe kako bih imala uvid u bolji život za sebe.“
Park je platila ekvivalentnu sumu od 88 američkih dolara da provede 24 sata u ovoj ustanovi. Ona je samo jedna od mnogih koji se odlučuju za taj novi, neverovatni oblik očuvanja mentalnog zdravlja. Prema Noh, samica nije ništa u poređenju sa životom napolju. Za neke, on bi čak mogao da bude pravi odgovor na njega.
„Bukvalno ste zatvoreni tamo, što je i koncept čitavog programa“, rekla je ona. „Ali oni koji dođu kažu da su tamo doživeli najveću sreću i slobodu. Većina se ispočetka opirala, zato što im je rečeno da je tamo kao u pravom zatvoru. Ali nakon što su proveli neko vreme unutra, rekli su da im ta mala ćelija nije zatvor, već da je to spoljnji svet.“
Autor: Nezavisne novine
