Na posao u inostranstvo uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje tokom prošle godine otišlo je 550 radnika.
Među njima je najviše bilo lekara i medicinskog osoblja, ali i vozača, ugostiteljskih i pomoćnih radnika… Bolji život tražili su uglavnom u Nemačkoj i zemljama regiona.
U NSZ objašnjavaju da posreduju u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Domaći poslodavci i sindikati, međutim, smatraju da je takvo posredovanje suprotno interesima građana, privrede, države… Jer, kako primećuju, odlaze najdeficitarniji kadrovi, u koje je država uložila mnogo novca.
Prema rečima prof. dr Branka Kovačevića, nekadašnjeg rektora Beogradskog univerziteta, u školovanje svih onih koji su otišli od devedesetih do danas, a procene su da ih je otišlo oko 1,2 miliona, uloženo je 12 milijardi evra. Svake godine ode 30.000 – 50.000 novih ljudi.
„Razumljivo mi je da to rade privatne agencije, ali ne i da NSZ u inostranstvo odvodi naše radnike, u koje smo uložili milijarde za školovanje. Nacija će biti egzistencijalno ugrožena i doživećemo sudbinu Hrvatske, koja je sa 5,5 spala na 3,8 miliona stanovnika“, primećuje za „Novosti“ Kovačević.
U čemu je interes države, ne shvataju ni u Uniji poslodavaca. Počasni predsednik Nebojša Atanacković, konstatuje da NSZ treba da posreduje na domaćem tržištu, a da u inostranstvo šalje isključivo one radnike koji ne mogu da se zaposle ovde.
„A kod nas je suprotno. Odlaze radnici koje traži i naša privreda. Tačno je da se Ministarstvo rada trudi da zaštiti one koji odu na posao u druge zemlje, ali ne treba država da nam oduzima deficitaran kadar i bez njega ostavlja domaće poslodavce“, navodi Atanacković.
Za Živorada Mrkića iz Novog sindikata zdravstva, odlazak medicinskih radnika je nacionalna katastrofa.
„Građane neće uskoro imati ko da leči i neguje. Nemačkoj nedostaje oko 110.000 zdravstvenih radnika, zbog čega je osnovala stotine firmi za njihovo regrutovanje u drugim zemljama. I u Srbiji imaju mnogo skauta, a autobusi sa zdravstvenim radnicima odlaze svakodnevno. Sve teže formiramo smene, nema ko da pokriva one koji su na bolovanju ili godišnjem odmoru“, objašnjava Mrkić.
U NSZ kažu da je, uz njihovo posredovanje, prošle godine 20 osoba našlo zaposlenje u Nemačkoj na poslovima asistenta za zdravstvenu negu do priznavanja diplome, a nakon toga na poslovima kvalifikovanog zdravstvenog radnika. Posao je našlo i 40 vozača D kategorije.
„Našim posredovanjem do posla je došlo i 19 radnika na sezonskim pomoćnim poslovima u turizmu u Hrvatskoj, 15 u Sloveniji, na poslovima pomoćnih radnika, poštonoša i vozača, a četiri se zaposlilo na sezonskim poslovima u poljoprivredi u Portugaliji, kao berači malina“, kažu za „Novosti“ u NSZ, i dodaju da su se u 2018. uz njihovo posredovanje, po prijavama stranih poslodavaca, zaposlile 93 osobe.
U okviru projekta NSZ, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i Nemačke savezne agencije za rad, zaposleno je prošle godine 106 naših ljudi. Pre njihovom sporazumu, dodatno je zaposlen 351 naš građanin na poslovima zdravstvene nege.