Na preventivni pregled i proveru krvne slike trebalo bi otići jednom godišnje, kod zubara bar dva puta. Istraživanje Evrostata sa pitanjem koliko često idete lekaru, pokazalo je da 30 odsto građana Srbije nikada ne ide, a 15,5 procenata kod lekara opšte prakse ide više od deset puta godišnje.

Lekari u domovima zdravlja tvrde da je 90 odsto dolazaka pacijenata nepotrebno i da nije reč samo o starim ljudima. Češće od nas, kod lekara idu samo Danci. Više od milion naših ljudi ide u proseku deset puta godišnje kod lekara opšte prakse bez realnog razloga.

„Hipohondrija se kvalifikuje kao stalna potreba provere da li bolujemo od neke opasne bolesti i javljanje simptoma koji ukazuju na to. To stanje mora da traje bar šest meseci da bi se to nazvalo hipohondrijom“, rekao je za RTS načelnik Klinike za neuropsihijatriju „Dr Dragiša Mišović“ Vladimir Diligenski.

Sa druge strane, prema rečima doktorke Nevenke Dimitrijević iz Doma zdravlja „Voždovac“, ako je neko na bolovanju na primer dva meseca, pacijent mora bar deset puta da poseti izabranog lekara, da ide na komisiju i slično.

„Kada je reč o hipohondriji, jedini način da se neko razuveri da dolazi stalno kod lekara je da se uvede neka mera Fonda koja bi ograničila neke usluge na određeni broj. Oko 30 odsto pacijenata smatra da je neophodno da se stalno javljaju izabranom lekaru da izmere pritisak, da idu u labaratoriju“, objašnjava doktorka Dimitrijević.

Saveti komšija, nadrilekarstvo danas su zamenjeni savetima sa interneta, što stvara sajber hipohondriju.

„Sajber hipohondrija je stanje kada hipohondri tragaju za simptomima i dokazom svoje bolesti na internetu, što naravno nije dobro. Često dolaze ljudi koji imaju prevashodno mentalne probleme pa tek onda telesne. Koncentracijom na bilo koji bol vi pojačavate simptome i do 400 puta. Ukoliko se koncentrišete na neke simptome vezane za kožu, možete da povećate telesnu temperaturu i do 0,4 stepena. Ono što je tu problem je što pacijenti stvarno veruju da su bolesni, a pristup zdravstvenim ustanovama je slobodan i oni uvek mogu da dođu kod lekara“, kaže Diligenski.

Prema rečima doktorke Dimitrijević, u urbanim sredinama to već predstavlja ozbiljan problem jer su zdravstvene ustanove zagušene.

„To nije dobro zato što od mase simptoma koje pacijenti iznose može da se provuče da neko ima zaista ozbiljno oboljenje. A uz to svaki pacijent koji dođe i kaže svoje simptome ima ih ili ne to mora da se upiše i na taj način nam administracija dodatno oduzima vreme“, naglašava doktorka Dimitrijević.

U izveštaju Evrostata piše da hipohondrije nema kad je reč o zubarima, jer 66 odsto naših građana nikada nije otišlo kod zubara.

„Hipohondrije u stomatologiji nema jer se veliki broj ljudi plaši, a sa druge strane, te usluge se plaćaju“, objašnjava doktor Diligenski.

Sa druge strane, čak 30 odsto ljudi uopšte ne ide lekaru. Prema rečima doktora Diligenskog, ako uopšte nema straha, to takođe nije dobro jer se tada potcenjuju neki simptomi koji mogu da ukažu na neko ozbiljno oboljenje koje, ako se ne dijagnostikuje na vreme, teže se leči.