Čekove primaju svi, ali ne mogu svi na odloženo. Svaka trgovinska kuća ima spisak „poželjnih“ banaka čiji klijenti mogu da pazare na poček i do godinu dana.
Potrošač čija banka nije na ovoj listi, čekom plaća kao i kešom. Trgovci ovakve spiskove imaju već godinama, ali ova praksa bi mogla uskoro da bude zaustavljena. Narodna banka upozorava da je to nezakonito i savetuje trgovcima da sami ne ocenjuju i razdvajaju banke, a time i svoje kupce.
„Sve poslovne banke u Srbiji koje izdaju i čekove, imaju važeće dozvole za rad Narodne banke Srbije i pod njenim su stalnim nadzorom, što znači da se sve nalaze u istovetnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji i moraju biti jednako, nediskriminatorno tretirane. U skladu sa tim, NBS preporučuje svim trgovcima da svoju poslovnu praksu prilagode tom pravnom i činjeničnom stanju“, ističu u NBS.
Na spiskove podobnih i nepoželjnih banaka, potrošači nailaze u gotovo svim trgovinama koje kreditiraju svoje potrošače i odobravaju im odloženo plaćanje. Trgovci tvrde da se na listi onih čijim čekovima je moguća otplata računa na nekoliko meseci nalazi većina banaka koje izdaje čekove. Ipak, neke čekove puštaju istog dana, jer je, kako kažu, to procena rizika na određenom lokalnom tržištu.
Upravo se to ne dopada centralnoj banci, gde naglašavaju da kontinuirano prate sve aktivnosti koje mogu ugroziti stabilnost finansijskog sistema, bez obzira na to da li te aktivnosti preduzimaju banke ili druga privredna društva i građani. U NBS smatraju da to što trgovci ne prihvataju neke čekove može navesti na zaključak da trgovci tako prikriveno procenjuju bonitet određenih banaka. I to bez jasnih kriterijuma.
„Ova praksa je sporna, kako sa stanovišta diskriminacije, tako i sa stanovišta finansijske stabilnosti, budući da kod potrošača može da izazove pogrešnu percepciju da su samo banke koje izdaju čekove koji se realizuju „na odloženo plaćanje“ dovoljno finansijski jake i stabilne“, upozoravaju u NBS.
Dok pojedine trgovinske kuće javno na svojim internet-portalima objavljuju spisak banaka čije čekove primaju na odloženo plaćanje, pojedini trgovci kriju ove podatke. I ne samo to – već javno svoje potrošače dovode u zabludu navodeći da primaju na odloženo čekove svih banaka. Tako nemali broj potrošača pravu istinu sazna tek na – kasi.
Dodatno, ovakvim postupanjem može se otvoriti i pitanje potencijalne diskriminacije potrošača, a ne samo banaka, te u skladu s tim i pitanje usklađenosti ovakvog postupanja sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača. U centralnoj banci navode da ovakvim postupanjem pojedini trgovci narušavaju reputaciju tih banaka, koje imaju dozvolu i uredno posluju u Srbiji, „što je za te trgovce dodatni pravni rizik“.
„Konačno, sa aspekta trgovca kome je cilj poslovanje s profitom, nejasni su interesi kojima se taj trgovac rukovodi, lišavajući sebe dodatnih izvora prihoda po osnovu proširene saradnje sa svim bankama i njihovim klijentima“, zaključuju u NBS.
Banke još nisu prebrojale koliko je tačno čekova pušteno na trgovinskim kasama tokom 2018. godine. Prema poslednjim dostupnim podacima, za lanjskih devet meseci ispisali smo ukupno 5,8 miliona čekova za pazar od 26,4 milijarde dinara. Sudeći prema prometu čekovima u prethodnim godinama, očekivano je da se ovaj broj, u konačnom rezultatu, uveća za još blizu dva miliona čekova i osam, devet milijardi dinara.
Autor: Novosti
