Sav radioaktivni otpad iz bivše Jugoslavije do 90-ih, ali i onaj iz perioda federacije sa Crnom Gorom, smešten je nadomak Beograda.
Kako piše Insajder, koji je tačan nivo zagađenosti i ozračenosti ovog otpada nema ko da utvrdi jer, uprkos zakonskoj obavezi uvedenoj još 2009, država nikada nije imenovala inspektora za nuklearnu sigurnost.
Velike količine radioaktivnog otpada nalaze se u krugu Instituta „Vinča“ u Javnom preduće Nuklearni objekti Srbije. Da je skladišten na nedovoljno bezbedan način, potvrdila je i EU još prilikom odobravanja donacija 2008. Tada je utvrđeno da je u jednom od hangara, starom pola veka, skladišten različit opasan i radioaktivni otpad, uključujući čak i materijal kontaminiran u Černobiljskoj katastrofi.
Opasan otpad već sad ugrožava životnu sredinu u neposrednoj okolini, a eventualna havarija imala bi daleko veće posledice. Međunarodna agencija za atomsku energiju je tako, zbog uslova u kojima se otpad nalazi, 2015. utvrdila da nije moguća ni inspekcija nad njim, zbog čega nije poznat ni tačan nivo zagađenosti i ozračenosti.
Međutim, čak i da se obezbede uslovi za inspekcijski nadzor, to ne bi imao ko da radi, pošto Srbija nema inspektora za nuklearnu sigurnost. Naime, iako se on pominje i u starom i u novom zakonu, deceniju unazad niko u resornom ministarstvu- Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nije zaposlen na toj poziciji, što je u odgovorima za Insajder potvrdilo i samo Ministarstvo.
Uprkos Zakonu o zaštiti od jonizujućeg zračenja iz 2009. koji je skoro deset godina jasno nalagao Ministarstvu nauke da kao nadležno za nuklearnu sigurnost imenuje inspektore, ono to nije uradilo ni nakon dva pokušaja. Prvi put niko nije izabran jer se, kako objašnjavaju u Ministarstvu, nije odazvao nijedan odgovarajući kandidat, dok je drugi postupak ministar nauke morao da obustavi zbog donošenja novog zakona u kojem se ovo ministarstvo više ne pominje kao nadležno za imenovanje inspektora.
„Rešenjem ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obustavljena je konkursna procedura pokrenuta po ranije važećem propisu“, navodi se u odgovoru za Insajder.
Problem nedostatka inspektora za nuklearnu sigurnost nadležni će, kako kažu u odgovorima Insajderu, rešiti osposobljavanjem drugih inspektora za to, i to onih koji se bave radijacionom sigurnošću. Novim zakonom sav radioaktivni otpad biće u nadležnosti Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost.
Njemu je država nakon usvajanja novog zakona prošle godine delegirala poslove u oblastima radijacione i nuklearne sigurnosti, koncentrišući celokupnu kontrolu na jednom mestu. U skladu sa tim, dodatnim izmenama postojećeg zakona u februaru ove godine propisano je da inspektori za radijacionu sigurnost, koji su do tada bili u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, pređu u Direktorat.
Kako je za Insajder potvrdio direktor Direktorata Slađan Velinov, iz Ministarstva jesu prešla četiri inspektora, a prema njegovim rečima, oni će ubuduće vršiti obe inspekcije.
„Poslovi inspektora za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost neće biti razdvojeni. Očekuje se da će se tokom vremena izvršiti specijalizacija inspektora u pojedinim oblastima“, navodi Velinov.
Pored toga što još nema onih koji se direktno staraju o nuklearnoj sigurnosti građana Srbije, nema ni akata kojima se ta oblast precizno uređuje. Naime, od dva programa koja se odnose na nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom, a koje je Vlada prema starom zakonu iz 2009. bila u obavezi da usvoji, jedan i dalje nije primenjen, a drugi čak ni usvojen. Tako je, kako za Insajder objašnjavaju u Direktoratu, jer Ministarstvo nauke nikada nije obezbedilo sredstva potrebna za primenu prvog programa, dok drugi ni nakon četiri godine nije stigao na dnevni red Vlade.
Program nuklearne sigurnosti i Program upravljanja radioaktivnim otpadom se u novom zakonu više ne pominju.
