Srednjoškolci u Srbiji ponovo će nakon 27 godina imati nastavu iz oblasti odbrane i bezbednosti, ali to neće biti poseban predmet, već će se učenici o ulozi Vojske Srbije i srodnim veštinama upoznati kroz četiri fakultativna časa, navode iz Ministarstva prosvete za Radio slobodna Evropa (RSE).

Teme koje će se u okviru ove nastave obrađivati su, između ostalog, uloga i zadaci Vojske Srbije, vojna obaveza, kako postati oficir Vojske Srbije i profesionalni vojnik, civilna zaštita, bojni otrovi, a predviđena je i poseta komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije u okviru predavanja o taktičko-tehničkim zborovima.

Predavanja su predviđena za učenike četvrtog razreda i biće realizovana na časovima odeljenskog starešine. Držaće ih odeljenske starešine „uz stručnu pomoć predstavnika Ministarstva odbrane i rezervnih vojnih starešina“, navode u Ministarstvu prosvete.

„Učenici će bliže upoznati zakonske obaveze, prava i mogućnosti koje nudi sistem odbrane, razviti svest o potrebi odbrane zemlje i negovati tradicionalne vrednosti i patriotska osećanja“, kažu u Ministarstvu.

Dodaju da je odluka o uvođenju nastave odbrane i bezbednost bazirana na Zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, „po kom su učenici srednjih škola definisani kao kategorija građana koja se sticanjem praktičnih znanja i veština kroz sistem obrazovanja i vaspitanja obučava za potrebe odbrane zemlje u uslovima vanrednog i ratnog stanja“. Kako kažu, cilj ove inicijative je „da se svest o odbrani zemlje, neopravdano zapostavljena tokom izvesnog perioda, podigne na viši nivo“.

„Sagledavajući savremene tendencije u bezbednosnom i odbrambenom kontekstu, uočena je jasna potreba da se teorijska i praktična znanja o sistemu odbrane, kroz pedagoški rad, učine dostupnim učenicima, odnosno najmlađem punoletnom delu stanovništva koje svojim činjenjem ili nečinjenjem doprinosi odbrani svoje zemlje“, piše u odgovoru RSE.

Učenici Prve ekonomske škole za Radio Slobodna Evropa kažu da nisu upoznati sa uvođenjem nastave o odbrani i zaštiti, ali da im se dopada ta inicijativa.

„Meni to deluje ok, ali mislim da nove generacije to neće zanimati. To je korisno da znaš kako da se snađeš u životu. Kako se snaći, šta uraditi, koga pozvati“.
„To je korisno ako se zarati da možemo da se odbranimo“.
„Često se studenti odvajaju od svojih roditelja i onda u trenucima kada smo sami, ako se nešto dešava, treba da znamo šta raditi, kako se snaći, to su neke osnovne stvari za život koje su stvarno potrebne, a koje 99 odsto nas ne zna uopšte, retko ko zna i broj Hitne pomoći, a kamoli nešto više“.

Prema mišljenju istraživačice Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarine Đokić, inicijativa o uvođenju nastave o odbrani ušla je „na mala vrata“.

„Prošle godine donet je novi, izmenjen Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i to se dogodilo po hitnoj proceduri, pri čemu ostaje nejasno šta je tu toliko hitno. Problem hitne procedure je u tome što nije omogućena javna debata o tome šta treba da se menja i uvodi u pogledu obučavanja građana u odbrani zemlje, ko bi trebalo da se obučava“, kaže Đokić.

Ona navodi da je prema prošlogodišnjem planu Vlade Srbije bilo predviđeno donošenje uredbe o obučavanju građana za odbranu zemlje koja bi regulisala detaljno ovo pitanje, ali da ona nije doneta kao ni Strategija odbrane koja je takođe bila u planu, te, kako navodi, „nije jasno kakav sistem odbrane želimo“.

Đokić smatra da se motivi za uvođenje nastave o odbrani i bezbednosti kriju i u potrebi Vojske Srbije za obučenom vojskom jer je 2011. godine ukinut obavezni vojni rok u Srbiji.

„Verovatno postoji neka ideja da bi trebalo više uključiti srednjoškolce, na primer, u vojno obrazovanje kako bi se oni zainteresovali da se prijavljuju za dobrovoljno služenje vojnog roka ili posao profesionalnog vojnika. Međutim, to se sve radi na jedan nekorektan način gde se ne pitaju ni deca ni roditelji, već se ideje samo sprovode“, kaže.

Specijalni pedagog Milan Radovanović stava je da nastava o odbrani i bezbednosti ima pozitivne aspekte, ali da školstvo u Srbiji pati od nedostatka sistemskog rešenja.

„Pozitivni aspekti bi svakako mogli da budu da učenici dobiju adekvatne informacije šta se radi u nekim ekstremnim situacijama. Mladima su potrebne jasne i tačne informacije i prave procedure. Ali, mislim da je (uvođenje nastave) važnije onima koji to uvode, da se negde stvori utisak da se nešto radi. Mi u školama imamo razne procedure za sve i svašta, ali u praksi se teško sprovode jer ne postoje sistemska rešenja“, kaže Radovanović.

Prema najavama Ministarstva prosvete, učenici bi trebalo da tokom prvog polugodišta pohađaju dva fakultativna časa, a u drugom polugodištu još dva. Budući da je nastava ove godine kreće tokom drugog polugodišta, škole same odlučuju da li će se održati dva časa ili više.