Da li se nekada zapitate šta bi moglo da se dogodi dok prolazite pored napuštene kuće, ispucale fasade ili zida koji se naginje ka pešačkoj stazi?

---

U Bačkoj Palanci takvi prizori nisu retkost. U više ulica uz javne površine nalaze se neobezbeđeni objekti čije stanje izaziva zabrinutost. Dotrajali krovovi, obrušen malter, nestabilne ograde i konstrukcije koje deluju kao da ih od ozbiljnijeg incidenta deli samo jači vetar nisu samo estetski problem.

Oni se nalaze se tik uz trotoare kojima svakodnevno prolaze deca na putu do škole, roditelji sa kolicima, stariji sugrađani i zaposleni koji idu na posao. U takvim okolnostima pitanje bezbednosti postaje pitanje odgovornosti.

Ko je nadležan da reaguje kada objekat ugrožava prolaznike? Da li je obaveza isključivo na vlasniku ili i na lokalnoj samoupravi? Kako građani mogu da prijave opasnost i kome? I najvažnije, ko snosi odgovornost ukoliko dođe do povrede?

BAP Vesti analiziraju zakonski okvir, nadležnosti inspekcijskih organa i prava građana, kako bi se jasno utvrdilo gde prestaje privatna, a počinje javna odgovornost.

Ko je nadležan?

Kada je reč o objektima koji svojim stanjem mogu ugroziti bezbednost pešaka na trotoarima i javnim površinama, nadležnost u Opštini Bačka Palanka ima Odeljenje za privredu, u okviru kojeg postupa građevinska inspekcija.

Građevinska inspekcija je nadležna da utvrdi da li objekat predstavlja opasnost po bezbednost ljudi i imovine, da naloži vlasniku preduzimanje mera sanacije, uklanjanje oštećenih delova, postavljanje zaštitne ograde ili, u krajnjem slučaju, zabranu korišćenja ili uklanjanje objekta. U slučaju da objekat mora da se ukloni, tu odluku donosi Odeljenje za urbanizam opštine Bačka Palanka.

Građevinska inspekcija reaguje po službenoj dužnosti ili po prijavi građana.

U nastavku teksta analiziramo kako građani mogu podneti prijavu, u kom roku nadležni organi moraju reagovati i kakva je odgovornost u slučaju da dođe do povrede.

Šta kaže zakon – da li inspekcija mora da reaguje i bez prijave građana?

Postupanje građevinske inspekcije uređeno je pre svega Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru, inspekcija postupa:

• po službenoj dužnosti
• po inicijativi (prijavi) građana ili drugih pravnih lica.

To znači da građevinska inspekcija nije vezana isključivo za prijavu građana. Ukoliko inspektor uoči da objekat predstavlja opasnost po bezbednost ljudi i imovine, dužan je da pokrene postupak po službenoj dužnosti.

Dakle, zakon predviđa obavezu reagovanja i bez formalne prijave, ukoliko postoji saznanje o potencijalnoj opasnosti.

Da li prijava može biti anonimna?

Građani mogu podneti prijavu Građevinskoj inspekciji opštine Bačka Palanka:

• pisanim putem
• elektronski (e-mail) gradinsp@backapalanka.org.rs, sonja@backapalanka.org.rs
• lično u pisarnici u Opštini Bačka Palanka
• telefonom na broj 021/210-1169

Prijava može biti i anonimna. Međutim, u tom slučaju podnosilac nema pravo da bude obavešten o ishodu postupka, jer organ nema kontakt podatke.

Kada prijava sadrži ime i kontakt podnosica, inspekcija je dužna da ga obavesti o tome da li je postupak pokrenut i koje su mere preduzete.

Šta znači „neposredna opasnost“ u pravnom smislu?

U praksi, „neposredna opasnost“ postoji kada je realno i objektivno verovatno da može doći do povrede ljudi ili štete po imovinu bez dodatnih okolnosti – na primer, kada je zid napukao i naginje se ka trotoaru, kada se delovi fasade već obrušavaju ili kada konstrukcija pokazuje vidljive znake nestabilnosti.

U takvim situacijama inspekcija nije dužna da čeka da se šteta dogodi. Zakon predviđa mogućnost izricanja hitnih mera – postavljanje zaštitne ograde, zabranu prolaza, nalog za hitnu sanaciju ili uklanjanje dela objekta koji predstavlja rizik.

Ključno je da procena ne zavisi od toga da li je neko već povređen, već da li postoji realna i neposredna opasnost.

Koliki su rokovi za postupanje?

Zakon o inspekcijskom nadzoru predviđa da inspekcija postupa bez odlaganja kada postoji sumnja na ugrožavanje bezbednosti ljudi.

U redovnim situacijama, organ je dužan da razmotri prijavu i odluči o pokretanju postupka u zakonskim rokovima predviđenim za upravni postupak. Međutim, kada je bezbednost građana ugrožena, postupanje mora biti hitno.

To znači da se ne radi o diskrecionom pravu, već o obavezi reagovanja.

Da li opština snosi odgovornost ako je znala, a nije reagovala?

Odgovornost može biti višeslojna.

Primarna odgovornost za stanje objekta leži na vlasniku. Međutim, ukoliko je nadležni organ bio upoznat sa postojanjem opasnosti – bilo kroz prijavu građana, bilo kroz saznanja u okviru redovnog rada – a nije preduzeo mere iz svoje nadležnosti, u određenim okolnostima može se postaviti pitanje odgovornosti lokalne samouprave.

U sudskoj praksi, u slučajevima kada je dokazano da je organ propustio da postupi i time doprineo nastanku štete, moguće je potraživati naknadu štete i od jedinice lokalne samouprave.

Drugim rečima, pitanje nebezbednih objekata ne završava se samo na vlasniku – ono može otvoriti i pitanje institucionalne odgovornosti.

Zakon propisuje da je vlasnik dužan da objekat održava u stanju koje ne ugrožava ljude i imovinu. Istovremeno, građevinska inspekcija, u okviru Odeljenja za privredu Opštine Bačka Palanka, ima obavezu da reaguje – kako po prijavi građana, tako i po službenoj dužnosti, kada postoji saznanje o potencijalnoj opasnosti.

Odgovornost, dakle, nije apstraktna. Ona je precizno podeljena, ali i međusobno povezana. U situaciji kada se na problem ukazuje, a izostane reakcija, posledice ne moraju biti samo bezbednosne, već i pravne i finansijske.

Zato je važno da građani znaju kome da se obrate, kako da prijave opasnost i kome.. Transparentno postupanje nadležnih organa i pravovremene mere prevencije jedini su način da se rizici svedu na minimum.