Zbog toga su, kako prenosi RTS, sindikati tražili osnivanje specijalizovanih sudova rada, čija je dobra praksa potvrđena u mnogim evropskim državama.

Nezakonit otkaz, neisplaćena zarada i mobing – najčešći su razlozi sporenja radnika i poslodavaca. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata pred sudovima traži pravdu za 58 članova. Najteža je, kažu, borba s vremenom.

„Odrednica da radni spor traje šest meseci je ukinuta izmenama Zakona o radu, mada to ne znači ništa, jer nije ni bilo poštovano. Sada zakon samo kaže da se sporovi rešavaju hitno. U proseku, radni sporovi traju četiri godine, a zaista postoji veliki broj slučajeva gde traju duže od decenije“, kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Advokat Ivan Stanikić navodi da je po pravilu tuženi privredno društvo, odnosno pravno lice, kome se vrlo lako dostavlja poziv.

„Viđeno je da postoji jedno veštačenje, barata se samo sa dokumentima, ima uslova da se za tri-četiri ročišta sve završi“, kaže Stanikić za RTS. Veliki jaz između teorije i prakse smanjilo bi, veruju, osnivanje sudova rada.

„Jedan sudija ne može da sudi i krivicu i radni spor i privredu, on mora da bude usko specijalizovan. Oni u principu loše poznaju oblast radnih sporova, treba im više vremena da uđu u materiju“, ukazuje Ranka Savić.

„Uvođenje sudova nove nadležnosti podrazumeva izmenu organizacije mreže sudova, zakone koje to uređuju, kao i obezbeđivanje novih zaposlenih, koji bi radili u sudovima novih nadležnosti. Uzimajući sve u obzir, eventualno uspostavljanje sudova specijalizovanih za radne sporove zahtevalo bi duži vremenski period“, kažu sa druge strane u Ministarstvu pravde.

U međuvremenu, o brzini rešavanja sporova presuđuje sreća. Više od 200 predmeta napunilo je deceniju i čeka prvostepenu presudu.

Izvor: RTS / Foto: Pixabay