Ustavni sud Srbije ustanovio je da dve bolnice – u Požarevcu i u Šapcu, protivno Ustavu uslovljavaju specijalizante da ustanovama vrate svaki dinar uložen u njih, uključujući zarade i doprinose, ukoliko po okončanju studija ne ostanu duplo duže u bolnici ili ukoliko prekinu studije.

Odluka Ustavnog suda provukla se neopaženo u medijima, ali je izazvala veliku pažnju i brigu među bolnicama koje primenjuju ovu neustavnu praksu na specijalizantima. Suštinski, specijalizanti bilo koje zdravstvene ustanove u Srbiji koji su oštećeni na ovakav način sada mogu bez brige da tuže ustanovu i traže povraćaj novca – sa zateznom kamatom, što bi moglo da dovede do teških materijalnih posledica po bolnice, kao i do još većeg odliva kadra, pokazuje analiza 021.

Ustavni sud je prvo razmatrao inicijativu koju je podneo jedan zdravstveni radnik, a koja se odnosi na sumnjivu praksu u Opštoj bolnici u Požarevcu. Ova bolnica ima poseban pravilnik za specijalizacije, u kojem se navodi da je specijalizant dužan da vrati svaki dinar primljen na ime zarade ili drugih primanja ukoliko završi specijalističke studije, a ne ostane u bolnici duplo duže od trajanja studija.

I Opšta bolnica u Šapcu našla se na dnevnom redu sudija zbog pravilnika o specijalizacijama u kojem se navodi da specijalizant potpisuje ugovor, a kojim se preuzima obaveza ostajanja u bolnici duplo duže po okončanju studija, kao i vraćanja cele sume koja je uložena u studije, uključujući bruto platu i doprinose. Novac se vraća i u slučaju da dođe do nekog prekidanja specijalizacije (bez opravdanog razloga) ili osoba ne položi specijalistički ispit u roku.

Ustavni sud je došao do zaključka da ovakve odredbe pravilnika bolnica krše nekoliko zakona, ali i Ustav Srbije – specijalizanti tokom usavršavanja provode često i puno radno vreme u bolnici, za šta im pripada plata i doprinosi, a što im niko ne može oduzeti. Bolnica se pravdala da „trpi štetu“ ako specijalizant ne ostane duplo duže u bolnici od trajanja usavršavanja, jer se na njega računalo kao na sigurnog zaposlenog. Opšta bolnica u Požarevcu tvrdi da, zbog zabrane zapošljavanja, nastaju problemi jer ustanova može lako da ostane bez specijalista cele grane medicine ukoliko lekar odluči da ne ostane u bolnici toliko dugo.

S druge strane, bolnica u Šapcu propisivala je „kaznu“ ukoliko se prekrše neustavne odredbe njihovog pravilnika i to u vidu povraćaja bruto plate s doprinosima i porezima. Ustavni sud ponovio je da svako ko radi ima neotuđivo pravo na zaradu. Bolnica se u ovom slučaju pravdala da specijalizant koji prekrši ugovor nanosi štetu, te ustanova samo traži „naknadu štete“.

„Po nalaženju ovoga suda, nisu osnovani navodi donosioca osporenog pravilnika da navedena obaveza predstavlja naknadu štete za povredu ugovorne obaveze. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporena odredba pravilnika, kojom je predviđena obaveza zaposlenog da vrati bruto zaradu sa doprinosima i porezima, nije u saglasnosti sa Ustavom“, zaključio je Ustavni sud.

Šta ovo znači za oštećene specijalizante?

Novosadsaki advokat Zdravko Josić kaže za 021 da se objavom ovih odluka Ustavnog suda u „Službenom glasniku“ proizvodi dejstvo na način da su pravila o vraćanju svih zarada specijalizanata uklonjena iz pravnog poretka naše države.

„To za posledicu ima građanskopravnu odgovornost pomenutih bolnica koje su, ukoliko to oštećeni zahtevaju, u obavezi da im vrate sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom sve nezakonito prisvojene zarade, a po pravilima o tzv. neosnovanom obogaćenju, odnosno sticanju bez osnova, koje pravo se ostvaruje u sudskom postupku, podnošenjem posebne parnične tužbe protiv bolnica u kojima su isti bili zaposleni i koje su primenjivale neustavne norme. Druge zdravstvene ustanove bi, poštujući osnovne postulate pravne države i jedinstvo pravnog sistema, trebalo da samostalno u što skorijem roku izmene sopstvene pravilnike sa sličnom sadržinom ako su ih, naravno, doneli, a u suprotnom o njihovoj neustavnosti bi morao da se oglasi Ustavni sud, koji bi o tome nesporno brzo doneo odluku kao u dva prethodna slučaja, jer je i sam zauzeo pravno stanovište o nezakonitosti takvih regulativa kojima se direktno ugrožava pravo na imovinu i rad, kao ljudska prava zajemčena Ustavom Republike Srbije“, pojašnjava Josić.

Kako dodaje, o šteti koju bolnice trpe time što im odlaze specijalizanti takođe može da se polemiše, ali je obaveza ostanka u ustanovi duplo duže od trajanja specijalizacije (koju, inače, omogućava i Zakon o zdravstvenoj zaštiti) i više nego problematična sa aspekta slobode kretanja, garantovane Ustavom.

„Nikako o toj šteti ne može da se govori na način da u iznos moguće štete ulaze zarade i druga primanja, a svakako je teret dokazivanja postojanja štete na zdravstvenim ustanovama, pa ne bi bilo celishodno da se sugeriše u čemu bi se ona ogledala. Odluku o tome donosi nadležni osnovni ili viši sud, pa će se videti i njihova praksa ako budu vođeni i ovakvi postupci“, navodi naš sagovornik.

Kakva je praksa u drugim ustanovama?

Kako za 021 navode u Kliničkom centru Vojvodine, najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Pokrajini, u njihovom pravilniku o stručnom usavršavanju, koji se odnosi na specijalizante, ne nalaze se ovakve ili slične, neustavne odredbe koje bi dovele do problema.

„Odredbama pravilnika je predviđeno da zaposleni vrati poslodavcu troškove koje je ovaj imao na ime njegove školarine i polaganja specijalističkog ispita, kao i naknadu koju je zaposleni dobijao za vreme plaćenog odsustva koje mu je odobreno zbog staža u nekoj drugoj ustanovi (ovakvih slučajeva do sada nije bilo jer većina specijalizanata celokupan staž odradi u KCV). Na osnovu pomenutog pravilnika, specijalizant i KCV zaključe ugovor o finansiranju specijalizacije kojim se utvrde uzajamna prava i obaveze obe strane. Dakle, Klinički centar u svom pravilniku nema odredbe koje bi bile u suprotnosti sa predmetnim odlukama Ustavnog suda“, kaže za 021 portparol KCV Siniša Knežević.

Ni Dom zdravlja „Novi Sad“ nema sporne odredbe u svom pravilniku, naglašavaju u ovoj ustanovi. Međutim, dodaju da bi promene koje bi, eventualno, jednom mogle da nastanu ukidanjem obaveze ostajanja u ustanovi dovele do posledica.

„Ugovorima o specijalizaciji i Pravilnikom o stručnom usavršavanju i specijalizaciji regulišu se obaveze specijalizanata i Doma zdravlja od mogućih odustajanja ili prekida specijalizacije. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti utvrđeno je da specijalizant nakon završene specijalizacije ostaje u ustanovi duplo duži period. Plašimo se da će, ako ovakva praksa zaživi, a to je da specijalizanti nemaju zakonsku obavezu da nakon završene specijalizacije ostanu u ustanovi koja je na njih računala i uložila, na kraju najviše trpeti pacijenti jer neće biti dovoljan broj lekara“, poručuju za 021 u novosadskom domu zdravlja.

Ugovori koje spominju ove dve ustanove mogli bi da budu ključno pitanje. Naime, iako neke zdravstvene ustanove nemaju sporne odredbe direktno navedene u svojim pravilnicima (poput bolnica u Požarevcu i Šapcu), pravno je moguće da se upravo sporne stvari navode u ugovorima, u koje je još teže dobiti uvid. Ovo za 021 potvrđuje i advokat Zdravko Josić.

„Ukoliko su sporne odredbe sadržane u pojedinačnim ugovorima, tj. ako nisu unete u pravilnike, onda bi o njihovoj ništavosti, koja nesumnjivo postoji zbog povrede prinudnih propisa odlučivao, takođe, stvarno i mesno nadležni sud opšte nadležnosti. Naravno, istom tužbom moguće je zahtevati i povraćaj nezakonito prisvojenih zarada, za slučaj da su zdravstvene ustanove posegnule za tom merom“, objašnjava naš sagovornik.

Autor: Gorica Nikolin / 021.rs