Da bi sačuvali radnike koji u sve većem broju odlaze u inostranstvo, Bugarska, Rumunija i Mađarska povećavaju plate i do 40 odsto.

Srbija se suočava sa istim problemom sve većeg odlaska radne snage, pa se postavlja pitanje da li može da primeni slične mere ili je ipak u drugačijoj poziciji, piše Blic.

„Promenom državne strategije i koncepta neoliberalne ekonomije, samo povećanjem neoporezivog dela zarada mogli bismo da povećamo plate. Uz smanjenje korupcije i negativne selekcije u javnom sektoru, prema procenama Fiskalnog saveta, mogli bismo da ostvarimo godišnji rast BDP-a od 1 do 1,5 odsto. To je prostor za povećanje plata“, kaže za „Blic Biznis“ Zoran Stojiljković, predsednik Udruženog granskog sindikata Nezavisnost.

Kao jednu od mera koje bi doprinele povećanju zarada u Srbiji, Stojiljković navodi i uvođenje progresivne poreske politike i kreiranje dugoročne strategije razvoja domaće industrije, jer se, prema njegovim rečima, nijedna zemlja nije obogatila samo od stranih investicija. Upozorava da „kapital dolazi, a najkvalitetniji ljudi odlaze iz zemlje“.

Vladimir Gligorov, ugledni srpski ekonomista koji je godinama saradnik bečkog Instituta za ekonomske nauke, nije optimista kada je reč o mogućem rastu plata, ali i odlivu radnika iz Srbije.

„Čak i da krene stopama Mađarske, Rumunije i Bugarske koje su svoje radnike počele da zadržavaju drastičnim povećanjem plata, Srbija nema alternativu sve češćem odlasku stručnjaka u razvijenije zemlje“, tvrdi u razgovoru za „Blic Biznis“.

„Srbija još ima visoku stopu nezaposlenosti i relativno nisku stopu zaposlenosti, a pored toga posebno se teško zapošljavaju mladi i oni koji su izgubili posao. Plata je posebno važna za kvalifikovane, mada i među njima ima struka za kojima nema tražnje kod kuće, jer je srpska privreda nerazvijena ili zaostala. Zato nema prostora na tržištu rada za značajan rast plata, a kojim bi se mogli zadržati radnici u Srbiji“, navodi Gligorov.

Kako ocenjuje, u zemljama kao što su Mađarska ili Rumunija stanje na tržištu rada je bolje, a i više je investicija, tako da plate rastu naprosto zbog ponude i tražnje.

„Uopšteno govoreći, zemlje u post-socijalističkoj tranziciji u Evropi prvo imaju privredni rast koji je pre svega posledica rasta produktivnosti, a potom i rasta zaposlenosti. Tako su najpre plate niske i ljudi emigriraju, a potom plate rastu i ljudi imigriraju. U Srbiji nije bilo tako, jer je izostao rast produktivnosti, a još uvek je zaposlenost mala. Tako ljudi odlaze i plate su niske. Biće potrebno vreme i dosta ulaganja i u ljude i u kapital da se to promeni. Do tada će ljudi iz Srbije ići gde su uvek i išli, najčešće u Evropu i Ameriku“, objašnjava Gligorov.

Problem sa ekonomskom emigracijom imaju i zemlje EU, pa je tako samo iz Hrvatske poslednjih godina otišlo oko 300.000 stručnjaka u različitim oblastima. Podaci pokazuju da je od cele EU posao najnesigurniji upravo u Hrvatskoj, jer gotovo petina zaposlenih radi na određeno vreme.

Ozbiljan izazov je i pred Bugarskom i Rumunijom koje su članice EU punih 10 godina, a istraživanje koje je uradila Fondacija Fridrih Ebert pokazuje da 43 odsto Bugara i 40 odsto Rumuna planira da napusti zemlju. Stručnjaci istovremeno napuštaju i Mađarsku koja važi za relativno razvijenu zemlju Evropske unije.

Problem odlaska dobrih radnika članice EU rešavaju tako što zaposlenima dižu plate, ali i odobravanjem jeftinih državnih kredita.

Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za „Blic Biznis“ da se u javnom sektoru u Srbiji već sve više izdvaja za plate, što nije moguće i u privatnom sektoru.

„Mi smo još 2014. napravili jednu formulu po kojoj plate u javnom sektoru ne smeju da prelaze 7 odsto BDP-a, a penzije 11 procenata. Međutim, zarade su već stigle do 9 odsto. S druge strane, privatnici su na muci jer već izdvajaju toliko za državu, a kako se i investicije smanjuju nema baš puno prostora za povećanje zarada. U privatnom sektoru plate znatno sporije rastu“, navodi Kovačević i dodaje da najveći broj naših ljudi odlazi u Nemačku i Austriju, mada su ti kapaciteti već prilično popunjeni.

On smatra da je glavni problem zbog kog se ljudi odlučuju da napuste zemlju i potraže posao negde drugde korupcija, koja je vrlo raširena i koja poštene i korektne ljude natera da se zamisle da li žele da ostanu u takvoj sredini.

Tekst u celini čitajte OVDE.