Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta još u fazi prednacrta naišao je na kritike onih koji misle da „deca imaju i prevelika prava“.
Zakon je sada u fazi nacrta i danas je bio na javnoj raspravi u Novom Sadu, a predstavili su ga zaposleni u Ministarstvu za rad pred brojnim stručnjacima u više oblasti koje se, direktno ili indirektno, bave pravima deteta.
Danima se govori o novinama koje uvodi ovaj zakon, a koji je na čekanju već više od decenije. Konkretno, srednja škola postaje obavezna, bilo kakvo telesno kažnjavanje i bilo kakvo nasilje nad decom je strogo zabranjeno, a uvodi se i Zaštitnik prava deteta, kao poseban ombudsman koji će, sa svojim pomoćnicima, kontrolisati sprovođenje i samostalno primenjivati ovaj zakon.
Šta su prava deteta?
Kako podrazumevaju postojeći međunarodni akti, a potvrđuju Ustav i pojedini zakoni u Srbiji, deca, kao građani Srbije, imaju prava i slobode koja su neotuđivi. Prava deteta su, pre svega, pravo da ono bude zdravo, obrazovano, voljeno, u funkcionalnim porodicama, informisano i zaštićeno u situaciji kad je očigledno žrtva, ali i u svim drugim situacijama.
Pravo deteta ne znači, kako su požurili da zaključe pojedinci, pravo deteta da „tuče nastavnike ili roditelje“, da ne odgovara za svoja dela ili da na druge načine krši tuđa prava. Upravo ova „balkanska“ načela tradicionalnog društva, u kombinaciji sa opštom nezainteresovanošću za temu, sprečavala su državu da ranije donese ovakav propis.
Ovim zakonom se „cementiraju“, potvrđuju i navode situacije u kojima će deca imati određena prava. Na primer, članom 51 predviđeno je da dete od navršene 14. godine može samo da putuje, uz saglasnost oba roditelja, a od 16. godine bez saglasnosti. Dete će moći da učestvuje u donošenju odluka o njegovom zdravlju, pa će tako sa navršenih 15 godina moći da odbije predloženu medicinsku meru.
Svi slučajevi koji se tiču dece na sudu će biti rešavani po hitnom postupku, javnost je isključena, a sudije će morati da budu obučene za delanje u ovakvim slučajevima. Takođe, deca će imati određenu poslovnu sposobnost i mogućnost udruživanja u sindikate.
Zaštitnik prava deteta treba da ima visoko obrazovanje iz oblasti socijalnog rada, psihologije, pedagogije, prava, sociologije i ljudskih prava, mandat će mu trajati pet godina i imaće platu u visini plate predsednika Ustavnog suda. Njegovi pomoćnici imaće plate u nivou zarada sudija Ustavnog suda.
Božović: Neophodan ovakav zakon
Sve analize koje su do sada rađene pokazale su da postoje problemi u sprovođenju postojećih zakona koja se bave decom i da nisu sva prava svima dostupna, kaže za 021 državna sekretarka u Ministarstvu za rad Stana Božović.
„Postoji puno problema, naročito u ruralnim sredinama, na šta su nam građani skrenuli pažnju tokom prve javne rasprave u Beogradu. Lako je Novom Sadu i Beogradu, ali u malim mestima, gde su nepristupačne zdravstvene usluge, udaljene škole, tu imamo problem i tu moramo da delamo što pre. Novi Sad je, inače, primer grada koji ima uspešne mere zaštite prava deteta i mnogi gradovi bi mogli da se ugledaju“, rekla je Božović.
Na pitanje 021 da li će ovaj zakon zahtevati usvajanje posebnih podzakonskih akata, sprovođenje obuka i drugih mera, ona navodi da je sigurno da će nešto od toga uslediti u roku od dve godine po usvajanju zakona.
Pomoćnica gradonačelnika Novog Sada Ljiljana Koković kaže za 021 da ima mnogo prostora da se prava deteta unaprede.
„I sada, u 21. veku, deca su izložena nasilju i diskriminaciji, sklapaju se maloletnički brakovi, deca rađaju decu. Zato je jako bitno da se ova oblast uredi, da svi budu upoznati sa svojim pravima i način na koji mogu da ih ostvare“, poručila je ona.
Građane prisutne na današnjoj javnoj raspravi zanimalo je, između ostalog, ko može da postane dečji ombudsman. Kako je napomenula profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i predstavnica udruženja „Roditelj“ Dragana Ćorić, posao ombudsmana mahom obavljaju ljudi pravne struke, te je nejasno zbog čega se u nacrtu zakona ističe, na prvom mestu, zvanje iz oblasti socijalnog rada. Ona je predložila da pravna struka ima prednost jer će sa više ekspertize u oblasti zakonodavstva obavljati ovaj posao.
Nebojša Nikolić iz Društva defektologa Srbije istakao je da su i specijalni edukatori stručni da se bave ovom oblašću, te da je poželjno da defektolozi imaju mogućnost da budu na mestima pomoćnika.
Javnoj raspravi su prisustvovali i predstavnici udruženja „Pravo na izbor“, koji su poznati po borbi za ukidanje obavezne vakcinacije u Srbiji. Oni su potpuno protiv donošenja ovakvog zakona jer smatraju da su dečja prava već dovoljno zaštićena postojećim aktima, te da se dodatno izlažu opasnostima zbog, kako su naveli, vakcina čiji sadržaj ne znamo, a koje sadrže otrove. Pomenuti nacrt zakona, inače, potvrđuje postojeće odredbe koje propisuju obaveznu MMR vakcinaciju u Srbiji.
Svoje sugestije na nacrt će Ministarstvu dostaviti i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koji, u sklopu organizacije, ima zamenika za oblast prava deteta. Pokrajinski ombudsman je, inače, poslednjih godina sprovodio mnoge aktivnosti upravo u pogledu zaštite prava deteta. Između ostalog, prošle godine je urađeno veliko istraživanje o uslovima boravka i lečenja deteta u bolnicama, koje je dovelo do poboljšanja uslova u ustanovama.
Godišnji izveštaj institucije pokazao je da je vršnjačko nasilje i dalje veoma prisutno u Vojvodini, a sledećeg meseca se završava i istraživanje uslova smeštaja dece u domovima.
Sam nacrt ne definiše na koji način će odredbe tačno biti direktno primenjivane, kao ni koji podzakonski akti će biti doneti, ukoliko se ta potreba stvori. Moguće je da će finalna verzija nacrta biti bolje definisana, nakon što prođe poslednju procenu ekspertske grupe Ministarstva za rad.
Javna rasprava o ovom nacrtu, koja je počela 5. juna, trajaće do 26. juna.
—-
Napomena: Tekst je korigovan u delu koji se odnosi na primenu zakona na organizaciju rada Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana na način da je ispravljeno da institucija zadržava radno mesto zamenika za prava deteta
