Koliki iznos kredita žene mogu da podignu dok su na porodiljskom odsustvu određuje država, nezavisno od zarade koju primaju od poslodavca, piše portal Kamatica.

Naime, mame koje u toku godine, u kojoj su na porodiljskom bolovanju, žele da podignu bilo koju vrstu kredita, bankama, od nedavno, dostavljaju rešenje koje su dobile od države o visini mesečnih primanja. I na osnovu tog rešenja banke računaju tromesečni prosek, bez obzira koliku zaradu mame imaju u firmama u kojima su zaposlene.

Čitateljka Kamatice Marija G. zaposlena je u velikom trgovinskom lancu i trenutno na porodiljskom bolovanju. Htela je da uzme gotovinski kredit od 300.000 dinara u jednoj domaćoj banci, koja je tražila da njena firma popuni administrativnu zabranu.

„U mojoj firmi kažu da to ne mogu da popune jer sam na porodiljskom bolovanju, a to isplaćuje država. Bez toga, banka ne može da mi odobri kredit. Dobijam redovne uplate, nisam opterećena nikakvim drugim kreditom, i sada kada mi baš treba, zato što sam na porodiljskom bolovanju, ne mogu da dobijem kredit“, priča Marija G. za Kamaticu.

Kakva je procedura za dobijanje kredita za porodilje ovaj portal pitao je nekoliko banaka i sve su želele da objasne, ali isključivo da se ne pominju njihova imena. Procedura je uglavnom slična kod svih.

Problem je zapravo u tome što u periodu porodiljskog bolovanja žene primaju manju zaradu od one koju inače dobijaju dok rade, a to je naročito izraženo od početka jula prošle godine, kada je novi zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom stupio na snagu.

„Porodilja koja želi da aplicira za kredit treba da donese samo overenu potvrdu od firme da je u stalnom radnom odnosu, ili na određeno. Od firme ne tražimo da popuni i iznos zarade. Osim te potvrde, klijentkinja mora da nam donese i rešenje o porodiljskom odsustvu u kojem je prikazana visina naknade za vreme njegovog trajanja. I na osnovu nje mi obračunavamo tromesečni prosek. Tako dobijeni iznos se uzima kao polazna tačka za kreditnu sposobnost i visinu odobrenog kredita“, objašnjavaju u jednoj banci.

U praksi, ako porodilja nije radila 18 meseci u kontinuitetu, to bi moglo da izgleda ovako – pre porodiljskog bolovanja žena je, na primer, radila godinu dana i primala zaradu od 40.000 dinara. Po novom zakonu, ona sada na porodiljskom bolovanju dobija oko 26.500 dinara. U ovom slučaju banka odobrava kredit čija rata ne prelazi 8.000 dinara. Da nije na porodiljskom bolovanju njena rata za kredit mogla bi da bude i do 12.000 dinara.

„Znamo da to nije pravedno prema mamama koje su na porodiljskom bolovanju, ali mi tu ništa ne možemo. One imaju mogućnost da nakon isteka porodiljskog, kada ponovo budu dobijale veću zaradu, podnesu novi zahtev za kredit, i tada ćemo odmah posle prve uplate odobriti novi iznos“, kažu bankari.

Roditeljski portal Bebac smatra da su porodilje na ovaj način diskriminisane, ali ne od strane banaka, već od države, koja je sve tako uredila.

„Novi zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom je na hiljade trudnica doveo u veoma komplikovane situacije. One kao da tih godinu dana ne postoje za svoje firme, i ostavljene su same da rešavaju sve administrativne probleme. Nama su se javljale i porodilje koje su odbijene za platu na porodiljskom bolovanju. Kakav apsurd“, priča Jasmina Mihnjak, urednica na roditeljskom portalu „Bebac“.

U Hrvatskoj je za sličan problem reagovala čak i poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Naime, jedna hrvatska banka je trudnu ženu odbila za stambeni kredit uz obrazloženje da su „pravila banke takva“. Trudnica se obratila poverenici za zaštitu ravnopravnosti, koja je analizirala njena dokumenta podneta za dobijanje kredita i utvrdila da je banka prekršila niz odredbi. Preporuka poverenice je bila da „banke prekinu sa nepovoljnom praksom prema trudnicama“, kao i da za njihovo obračunavanje kreditne sposobnosti uzimaju njihove zarade pre nego što su ostale trudne.