„Pranje novca“ je globalni i fenomen i problem, te u tome ni Srbija nije izuzetak. Koliko se gubi zbog te kriminalne radnje najbolje ukazuje podatak da je samo od poreskih utaja, budžet Srbije oštećen je za 462,3 miliona evra, navodi se u najnovijem nacionalnom izveštaju „Procena rizika od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma“.
Kako piše „Blic“, ovo su samo neki od brojnih načina na koji se u Srbiji pere novac, a koji su prikazani u Tipologiji pranja novca i studiji slučaja Uprave za sprečavanje pranja novca.
1. Zloupotreba povraćaja PDV i avansnog plaćanja
Osnivanje „fantom“ firmi preko kojih putem simuliranih pravnih poslova ostvaruju značaju imovinsku korist kroz povraćaj PDV. Kako bi prikrili poreklo novca sa kojim raspolažu, pronalaze vlasnika određene firme kome je potrebna gotovina. On za gotovinu „datu na ruke“ fakturiše robu koja nikad nije prodata, a za data gotovinska sredstva vlasniku naplaćuje proviziju. Pranje novca se obavlja i kroz avansno plaćanje za robu ka of šor kompanijama, za robu koja nikad nije prešla granicu. Pravna lica na ovaj način pokušavaju da iznesu preko spoljnotrgovinskog posla novac iz zemlje. Postavlja se pitanje stvarnih vlasnika domaćih preduzeća i lica sa of šor destinacija. Deo novca se zatim indirektno vraća u zemlju za dalje redovno poslovanje, dok se deo novca koristi za kupovinu nekretnina u inostranstvu ili ulaganje u druge nelegalne aktivnosti.
2. Integracija novca nepoznatog porekla u finansijski sistem Srbije kroz sponzorstva i ulaganje u građevinu
Fizičko lice se bavi poslovnim aktivnostima van granica zemlje. Profit iz poslovnih aktivnosti unosi u zemlju i prenos prijavljuje prilikom prelaska državne granice. Deo novca pozajmicama ubacuje na račune firme koje se bavi izgradnjom poslovnog prostora, a deo uplaćuje na ime sponzorstva.
3. Prodaja robe na crno i uplata pazara
Odgovorno lice u preduzeću kupilo je robu na „crnom“ tržištu i unosi je kao nenovčani ulog u osnivački kapital firme. Nakon toga je stavlja u promet i prodaje na legalnom tržištu roba. Mešaju se novac iz regularnog poslovanja preduzeća i novac od prodaje robe na „crno“ i uplaćuju na račune firme po osnovu uplate pazara.
4. Donacijom uslove da nepoznati budu angažovani za neke poslove
I kroz neprofitne organizacije moguće je „pranje novca“. U dokumentu „Rizici od zloupotrebe neprofitnih organizacija za pranje novca i finansiranja terorizma u Srbiji“ identifikovan je veliki broj radnji koje ukazuju na „pranje novca“. Recimo, dobijanje donacije uslovljene time da određeni pojedinci ili organizacije, koji nisu poznati datoj neprofitnoj organizaciji, budu angažovani da obave neke poslove ili kada se novac nudi u vidu zajma za određeni vremenski period posle koga ga treba vratiti ili poslati negde drugde. U ovakvim situacijama je tipično da neprofitnoj organizaciji bude dozvoljeno da zadrži kamatu ili neki drugi iznos u zamenu za pristanak da učestvuje u celom aranžmanu.
Slični su „kreditni“ aranžmani u kojima neprofitna organizacija novac dobija u stranoj valuti, ali treba da ga vrati u nekoj drugoj valuti. Na „pranje novca“ ukazuje i kada neprofitna organizacija dobije neočekivani ili neobrazloženi zahtevi da se vrati puni iznos ili jedan deo donacije. Takođe, i zahtevi za pomoć u naplati velikih novčanih iznosa, gde se neprofitnoj organizaciji nudi izvestan procenat tog iznosa koji je naplaćen.
5. Pozajme keš koji traže da se vrati čekom ili preko računa
Od neprofitne organizacije može biti zatraženo da dostavi osnovne podatke o svom računu ili da dopusti donatoru da iskoristi njeno ime u prepisci pod izgovorom da je sve to deo procesa naplate. Itekako su sumnjive i netražene ponude kratkoročnih zajmova u vidu velikih gotovinskih iznosa koji treba da budu vraćeni čekom ili bankovnim transferom, po mogućstvu u drugoj valuti. Molba da se dopusti da se neka transakcija izvrši preko bankovnog računa neprofitne organizacije. Ponuda robe ili usluga koji deluju veoma skupo, neobično ili podrazumevaju visoke administrativne ili druge troškove.
Izvor: Blic
