BAČKA PALANKA: Ono što je Bačku Palanku, Čelarevo, Karađorđevo i Obrovac zadesilo 7. jula odavno nije viđeno, gledano po pričinjenoj šteti na velikoj površini u nekoliko ovdašnjih atara.
Olujno nevreme praćeno pljuskovima i gradom uništilo je ratarske kulture, ali i povrće, voćnjake i vinograde, načinilo začajnu štetu u ovdašnjim šumama i parkovima, kao i na objektima, automobilima. Nadležni u lokalnoj samoupravi brzo su formirali komisije koje su odmah krenule na teren, a brzo su intervenisali i procenitelji osiguravajućih kuća. – Ogromni gradonosni oblak, kao i oluja stigli su iz pravca Vukovara, sručili su se najpre na Karađorđevo, gde su izvaljena stabla drveća i otkrivani krovovi na kućama – rekao je novinarima Milorad Ivić, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu.
– Nakon ispaljenih raketa oblak se podigao, ali na taj način je izbegnuto samo veće stradanje Bačke Palanke. Delovi atara kao što su Kerekić, Gajić, Jaroš i Tamana osetili su najjače udare grada i oluje. Po podacima radarskog centra na blizu 1.200 hektara poljoprivredne kulture pretrpele su stoprocentnu štetu. Ali to je samo deo opštinskog atara koji je u nevremenu od pre nedelju dana pretpreo štetu. Zasedalo je Opštinski štab za vanredne situacije koji je razmatrao uvođenje varedne situacije za deo atara koji je pretpreo najveću štetu. Pod uslovom da se proglasi elementarna nepogoda što je Štab izglasao, a što bi i predsednik opštine trebao da potvrdi, zahtevom za dobijanje pomoći obrtićemo se nadležnima u Pokrajini i Republici – naglasio je Ivić.
Sreća u nesreći je što je žetva pšenice u ovom delu atara bila završena 95 odsto, a najviše su stradali kukuruz, soja i suncokret
Sreća u nesreći je, kažu u Palanci, činjenica što je žetva pšenice u ovom delu atara bila završena 95 odsto, pa su od ratarskih kultura najviše stradali kukuruz, soja i suncokret. Ivić je dodao da je i bez nevremena i štete koja je pričinjena ova godina najlošija u poslednjoj deceniji kada je reč o prinosima pšenice. NJu je u vreme nicanja zadesila suša, potom tropske vrućine početkom jula. Zato se prosečni prinosi ovde kreću od 3-3,5 tone po jutru, odnosno 5-5,5 tona po hektaru što sa ovde ponuđenom cenom od 17-18 dinara za kilogram ne pokriva ni cenu proizvodnje, vele ratari.
Pratite BPINFO.RS na FEJSBUKU:
www.facebook.com/BPinfo.rs
