Hodanje je osnovni način kretanja ljudi, a podrazumeva složen proces i skladan rad više stotina kostiju i mišića sistema organa za kretanje. Prilikom hodanja aktivira se čitavo telo, od glave do prstiju, uključujući i neke delove mozga.

Brz tempo

Duži život: Studije koje su sprovedene na osobama starijim od 65 godina pokazuju da prirodna potreba za brzinom prilikom hodanja znači da ćete živeti duže, ali svakako ne možete da očekujete da ćete da produžite svoj život ako svesno ubrzavate tempo. Ako inače imate isuviše lagan ritam kretanja, to je odraz nekih opštih zdravstvenih problema.

Hodanje na vrhovima prstiju

Mehanička poteškoća: Potpuno je normalno i prirodno da mala deca hodaju na nožnim prstima, sve dok ne nauče da hodaju ispravno. Ali ako odrastao čovek tako hoda, to može da ukaže na problem sa Ahilovom tetivom i na niz mišićnih problema.

Neuravnotežen hod

Alkoholisano stanje: Preterano konzumiranje alkohola može da dovede do slabosti mišića i gubitka orijentacije, a s vremenom uzrokuje neujednačen hod, čak i onda kada čovek nije pijan.

Klatite se napred-nazad

Povreda mozga: Ako se klatite napred-nazad dok hodate, a problem nije izazvan recimo alkoholom, i to se kontinuirano ponavlja, možda bi trebalo da odete na pregled glave.

Neusaglašeni pokreti

Problemi s leđima: Ako imate diskus herniju u donjem delu kičme, verovatno ćete pri hodanju, da biste izbegli uvijanje donjeg dela leđa, okretati gruda i ramena kako bi pratila kretanje kukova. Ruke će se sudarati s nogama dok hodate brzo, umesto da istovremeno pomerate suprotnu ruku i suprotnu nogu.

Povlačenje stopala

Parkinsonova bolest: Ako ste muškarac stariji od 60 godina i hodate presporo to može da bude signal da do mozga teško stiže poruka da treba da pokrenete mišiće nogu. Ako se noge vuku, hod je spor i nesiguran, koraci sitni, praćeni s malo ili nimalo pokreta ruku, držanje ukočeno i pognuto, sve to ukazuje na Parkinsonov hod.

Ukočen i nestabilan hod

Multipla skleroza: Stanje kao što je Multipla skleroza može se otkriti nespecifičnim načinima hoda. Možete da se krećete čvrstim, ukočenim i zakrivljenim koracima s prstima usmerenim prema unutra ili češće da gubite ravnotežu. Kolena mogu da se sudaraju dok hodate, a moguć je i gubitak osećaja u nogama.

Izvor: Blic / Fotografija: ilustracija/pixabay.com