U Srbiji, ali i u svetu, uočava se trend porasta učestalosti alergijskih bolesti, a među njima prednjače alergijska kijavica i alergijska bronhijalna astma.

Epidemiolozi tvrde da oko 25 odsto svetske populacije boluje od neke alegije, a alergijsku kijavicu navode kao najčešću manifestaciju alergijskih bolesti, piše Politika.

Taj trend povećanog obolevanja naročito je izražen u razvijenim zemaljama, a postoje i projekcije da će do 2025. godine gotovo polovina evropske populacije imati neku formu alergije. Zbog toga pravovremena i tačna dijagnoza alergijskih bolesti može da „uštedi“ znatan broj radnih sati i troškova lečenja.

Prof. dr Sanvila Rašković iz Klinike za alergologiju i imunologiju KCS napominje da se dugo zna da postoje osobe koje imaju genetsku predispoziciju ka alergijskim bolestima. Ova genetska sklonost uglavnom se nasleđuje po majčinoj liniji. Nekada u najranijem detinjstvu, kod bebe se pojavljuje atopijski dermatitis ili ekcem, pa ta deca u prvoj ili drugoj godini života dobijaju alergijsku astmu, a od pete do sedme godine i alergijsku kijavicu.

U ranom uzrastu ovi mališani mogu da se susretnu i sa koprivnjačom zbog alergije na hranu.

„Od nekog oblika alergijskog rinitisa u svetu boluje najmanje 20 odsto stanovništva, a većina oboli pre 20. godine. To govori o rasprostranjenosti ovog obolenja, ali i ukazuje na mnoge uzročnike. Alergijski rinitis može biti sezonskog ili celogodišnjeg karaktera. On se naziva i polenskom kijavicom ako se javlja sezonski, preciznije od februara ili marta do oktobra. Simptomi alergija na razne vrste polena drveća, trava i korovskih biljaka uglavnom su isti. Mogu da traju dva do šest meseci ili duže, kada postoji osetljivost na veći broj polena drveća, trava i korova. Celogodišnji alergeni, izazivači alergijskih bolesti disajnih puteva u kući i na radnom mestu su grinje, koje su sastojci kućne prašine, zatim različite plesni, a tu su i oni koji su povezani sa životinjskom dlakom“, kaže dr Rašković za Politiku.

Simptomi alergijske kijavice su učestalo kijanje, nekada i po 10 puta zaredom, svrab u nosu, curenje obilne bistre sekrecije iz nosa, otežano disanje… Izražene teškoće u disanju naročito se javljaju noću, kada osoba spava i telo se nalazi u horizontalnom položaju. Tada se zapušenost nosa više oseća i problem je što pacijent udiše kroz usta, pa nepročišćen i hladan vazduh koji ne prolazi kroz nos, može da dovede do pojačanih tegoba, naročito kod pacijenata koji imaju i astmu.