Donošenje novog života na svet jedinstven je momenat u životu svake žene i zbog toga ona želi da ga pamti kao lepo iskustvo. Istražujući ovu tematiku, saznajete da postoje razne mogućnosti za rađanje – kao, na primer, porođaj u vodi, u čučećem položaju, porođaj uz prisustvo muža – koje su, nažalost, u našem porodilištu još uvek nedostupne.

Novosađanke i žene iz okolnih mesta (Opština) se već decenijama unazad porađaju u popularnoj Betaniji, a retko koja od njih se odluči da istražuje opcije za porođaj van svog grada. Ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću u skorije vreme, sigurno vas je zanimalo, kopkalo ili proganjalo kako izgleda to naše čuveno i jedino porodilište, kakvi su uslovi, osoblje, te kakve sve mogućnosti postoje.

Naše sugrađanke koje su se porodile prošlog meseca, podelile su sa nama iskustvo porođaja i boravka u Betaniji.

Mira, koja se porodila carskim rezom ističe da je izuzetno zadovoljna.

– Po mom mišljenju, najvažniji vam je lekar. Ja sam privatno, istina, pred kraj trudnoće, otišla kod vrhunskog stručnjaka i više sam nego zadovoljna.

Kako dalje priča, dobila je neku novu vrstu spinalne anestezije, jer su u to vreme u porodilištu boravili specijalizanti iz Amerike. Osoblje je bilo ljubazno, počev od sale, pa sve do čistačica.

– Verujem da dosta toga zavisi i od vašeg stava. Ja sam bila ljubazna sa svima, tako da su oni uzvratili istom merom.

Smeštaj je solidan, kako ističe, bila je smeštena u četvorokrevetnoj sobi, ali joj to nije smetalo. Toalet je uredan, iako ga delite sa još sedam žena. Jedino su kreveti neudobni i posebno vam teško pada ustajanje posle carskog reza.

Što se hrane tiče, kako kaže, ni tu nema nekih primedbi, jer joj je posle dva dana gladovanja, pred operaciju i na dan iste – hrana u Betaniji bila preukusna.

– Dojenje nije na zavidnom nivou, mada su meni tu i tamo sestre pomagale jer sam imala problem sa hiperlaktacijom – dodaje Mira.

Bojana se porodila prirodnim putem u gradskom porodilištu.

– Prijem u porodilište je bio brz, sve se odigrava uigrano, jedino popunjavanje papirologije traje predugo. Osoblje je puno strpljenja i objašnajava sve što ne znate. Ista stvar je i sa predporođajnim osobljem koje je korektno i izlazi u susret koliko je u mogićnosti.

Po njenom mišljenju doktor je važan jedino zbog prihičke sigurnosti, a babica je ključna.

– Babica koja me je porađala je bila „nadrndana“, neljubazna i uopšte se nije trudila da mi epiziotomija bude što manja.

Što se boravka u bolnici tiče, Bojani je zasmetalo što je bila smeštena u četvorokrevetnoj sobi i što osam žena deli jedan ve-ce. Drugačije je sa dvokrevetnim sobama jer one imaju svoj toalet, nastavlja. Higijena je, pak, solidna.

– Hrana je loša, žena koja želi da doji mora da ima bolji obrok kako bi pokrenula laktaciju, a ne da jede jednu viršlu – ističe Bojana, koja nije zadovoljna ni krevetom ni posteljinom jer je ona sa najvećom ranom imala najviši krevet, pa je bilo pravo mučenje da ustane, a posteljina joj nije promenjena nijednom za vreme četvorodnevnog boravka.

– Po pitanju dojenja, prepušten si sam sebi i odatle vučem ragade – završava naša sagovornica.

Ivana se porodila sredinom aprila carskim rezom.

– Moje iskustvo u vezi sa Betanijom je pozitivno. Sestre su ljubazne, kao i doktori, i mnogo su mi olakšali porođaj. Verujem da su osmeh i pozitivan stav tome doprineli.

Ona kaže da se odlučila za spinalnu anesteziju, te da je osoblje u sali bilo dobro, a anesteziolog fenomenalan, jer je pričala šta rade i za koliko će videti svoju bebu.

– Nisam se pokajala za odabir anestezije, iako je, od nas tri u sobi koje smo je dobile, jedino mene bolela glava, i to je jedina kontraindikacija.

vana smatra da je odabir lekara jako važan i vrlo je zadovoljna svojim jer ju je stalno obilazio, odgovarao na pitanja i pratio oporavak. Zadovoljna je i higijenom – čistačice čiste redovno i iznose smeće, a posteljina joj je promenjena jednom u tri dana. Jedino joj je zasmetao manjak toaleta i tuš kabina, jer jedan tuš i toalet deli osam žena.

– Do mene je bila drugorotka i trećerotka i sestre su njima više poklanjale pažnju nego meni i to mi je jedina ozbiljna zamerka. Tutnu ti bebu u ruke i očekuju da dojiš, dok su njima pomagale. Nažalost, sa tim moraš sama da se izboriš.

Monika se porodila prirodnim putem i njeno iskustvo je takođe lepo.

– Svi su bili predivni prema meni u svim fazama porođaja jer mi svekrva radi kao babica u Betaniji, međutim, sigurna sam da bih svakako bila zadovoljna, jer sestre na odeljenju to nisu znale pa su bile jako predusretljive i ljubazne u okvirima u kojima rade – mnogo žena i dece a malo osoblja i nedostatak vremena.

Ona kaže da u vezi sa odabirom lekara nikada nije razmišljala jer smatra da su svi podjednako kvalitetni za ovu vrstu porođaja koji svakako izvode babice. Za razliku od Bojane, Monika je svojom babicom prezadovoljna, smatra je vrhunskom i ima samo reči hvale.

Porodilište je u dobrom stanju, nastavlja dalje, čisto je i uredno, a redovno su je pitali svakog jutra da li joj je potrebna nova posteljina, čistili su podove, toalet.

– Medicinske sestre izlaze u susret, koliko im je dopušteno i naravno, postoje razlike među njima. Vidi se da su neke mnogo iskusnije i da imaju više praktičnog znanja od drugih.

Što se hrane tiče, njome nije baš oduševljena, ali takođe kaže da za nekoliko dana koje je provela u porodilištu nije strašno, jer u krajnjem slučaju, niko ne ide tamo da uživa u hrani. Dojenje je, ipak, najveći problem.

– Prepušten si sam sebi, posebno ako ne pitaš i ne vučeš za rukav. Postoji nekoliko sestara koje su zaista stručne, ali treba naleteti na njih i ispitati ih. Još jedan od problem je što svaka sestra ima svoj pristup, neusklađen sa drugima, pa se pogubiš u količini informacija i rešenja za jedan isti problem. Edukacija dojilja bi trebalo da se poboljša i mislim da bi bilo sjajno kada bi postojalo nekoliko sestara koje bi imale samo taj zadatak, i koje bi pomagale u toku podoja, bez da su zadužene za dohranu i hiljadu drugih aktivnosti oko beba.

Ako je verovati našim sugrađankama porodiljama, medicinsko i drugo osoblje u Betaniji je uglavnom ljubazno i uigrano, odabir lekara je ključan za carski rez, dok je za prirodni porođaj ipak važnija babica. Porodilište je čisto i uredno, a glavne zamerke su što previše žena koristi jedan toalet i tuš, loša hrana i nedovoljna edukacija u vezi sa dojenjem.

Autor: Marija Bjelica

Pratite BPINFO.RS na FEJSBUKU:
https://www.facebook.com/backapalankainfo

Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Ilustracija/mojnovisad.com, Pixabay.com