Hronične nezarazne bolesti, moždani udar i koronarna bolest srca, dijabetes i maligna oboljenja su glavni uzroci smrti.

Navike u vezi sa zdravljem, ishranom i fizičkom aktivnošću sve su lošije kod domaćeg stanovništva u poređenju sa tradicionalno prepoznatljivim obrascima ponašanja iz prošlih vremena.

Poražavajuće je i saznanje da je naš narod sve stariji, a u odnosu na druge evropske nacije ima kraći životni vek. Prosečan stanovnik Srbije ima 42,7 godina, dok očekivano trajanje života za muškarce iznosi 73, a za žene 78 godina, pokazuju istraživanja.

S obzirom na to da je dužina života pokazatelj zdravlja i kvaliteta življenja, nameće se pitanje u čemu greši naš čovek i da to može da se ispravi.

Navodeći podatke koji najbolje odslikavaju vitalnost celokupnog stanovništva, profesor Sergej Ostojić iz Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke (Stari DIF), inače jedan od autora „Nacionalnog vodiča za zdrave životne navike“, kaže da u odnosu na većinu evropskih razvijenih zemalja, naš čovek živi kraće, a u odnosu na Japan čak osam godina. Međutim, osim ovog podatka, posebno zabrinjava saznanje da naša populacija sve više boluje i umire od hroničnih bolesti. Hronične nezarazne bolesti, među kojima prednjače moždani udar i koronarna bolest srca, dijabetes i maligne bolesti, pogađaju ogroman procenat stanovništva. One su i glavni uzroci smrtnog ishoda.

Ko je posebno ugrožen?

Istraživanje je pokazalo da je više od polovine stanovništva starijeg od 15 godina imalo neku hroničnu bolest. Učestalost ovih bolesti raste sa godinama, a posebno se izdvajaju hipertenzija, povišene masnoće, dijabetes i moždani udari. Zabrinjavajuće su i prognoze do 2025. godine u kojima se procenjuje da će broj gojaznih muškaraca porasti na 23,7, a žena na 21,1 procenat. Takođe se procenjuje i sve veća učestalost javljanja dijabetesa.

Čak se i kod dece zbog gojaznosti učestalije javlja hipertenzija – za oko pet procenata. U poređenju sa ostalim Evropljanima, Srbija je na 13. mestu po učestalosti hipertenzije među muškarcima, a na petom kada je reč o ženama. Dijabetes kod muškaraca svrstava nas na 20, a kod žena na 17. mesto. Zbog gojaznih muškaraca nalazimo se na 16. mestu, a zbog dama na 18.

Koliko je ishrana razlog za brigu?

Bez obzira na oskudne podatke, stiče se opšti utisak da naše stanovništvo ima nezdrave navike u pogledu ishrane. Ovo se pre svega odnosi na izbor namirnica, učestalost obroka i način pripremanja hrane. Sve se to povezuje sa rizikom za prekomernu uhranjenost i gojaznost, kao i komplikacije koje ovakvo stanje stvara.

Istraživanja su pokazala da gotovo 80 odsto stanovništva doručkuje, što je samo po sebi bitna stavka, ali nedovoljno raznovrsno kada je reč o namirnicama koje su na meniju. Ispostavilo se da svega 8,2 odsto stanovništva unosi integralne vrste hleba, a 12,5 procenata jede ribu dva ili više puta nedeljno. Voće nedovoljno ili gotovo nikada ne unosi čak 54,4 odsto populacije. Što se tiče unosa mesa, polovina otpada na suhomesnate proizvode. Osim toga, u ishrani ima previše masti i šećera. Ovo su samo neki od primera nezdravog načina ishrane, što potvrđuje i podatak da svaki peti odrasli stanovnik ne razmišlja o zdravlju prilikom odabira namirnica.

Šta po pitanju ishrane generalno treba da se promeni?

Pravilna ishrana je važna tokom celog života. Ona omogućava zdravlje trudnica i dojilja, optimalan rast i razvoj dece, zdravlje u odraslom dobu, kao i zdravo starenje u poznom životnom dobu. U tom smislu posebno su važne namirnice koje imaju veliku hranljivu vrednost, odnosno poseduju obilje vitamina, minerala, dijetetskih vlakana… Zdrava ishrana treba da bude uravnotežena da bi obezbedila optimalnu uhranjenost u skladu sa energetskim potrebama svakog ponaosob. Ni previše, ni premalo. Osim toga, zdrav način ishrane podrazumeva upotrebu svih oblika hrane, konzervirane, sušene, smrznute ili kuvane.

A koliko naše stanovništvo razmišlja o fizičkoj aktivnosti?

Ni tu baš ne blistamo, jer čak 46,3 odsto stanovništva ima takozvani sedentaran, odnosno sedalački način života. Žene značajno češće stoje ili sede pri obavljanju svakodnevnih poslova. U proseku, odraslo stanovništvo Srbije svakodnevno sedi pet sati. Veći deo stanovništva svakoga dana hoda samo 10 minuta, dok oko 50 odsto to čini u trajanju od pola sata. Aktivnim vežbanjem bavi se tri puta sedmično tek nešto manje od devet odsto populacije, što apsolutno nije dovoljno. Nadu daje podatak da 97,6 odsto dece redovno pohađa nastavu fizičkog vaspitanja, mada izostaju podaci o broju minuta na nedeljnom nivou, što sve čini nedorečenim.

Postepeno mršavljenje

Dnevni unos od 1.200 do 1.500 kalorija kod žena i 1.500 do 1.800 kod muškaraca pomaže većini odraslih osoba da bezbedno izgube višak kilograma u periodu od šest meseci do dve godine. Ovo je jedini ispravan način za zdravo mršavljenje. U skladu sa sopstvenim potrebama, treba pravilno da se odredi količina svake namirnice iz okvira zdravih obrazaca ishrane, bilo da se radi o voću i povrću, žitaricama, mleku i mlečnim proizvodima ili namirnicama bogatim proteinima. U stručnom smislu vodi se računa da se koriste namirnice koje imaju veću hranljivu vrednost i veći sadržaj neophodnih esencijalnih materija – ističe ovaj stručnjak.

Ravnoteža

Kada je reč o zdravoj ishrani, njena energetska vrednost predstavlja jedan od najvažnijih aspekata. Ravnoteža između unetih kalorija i njihova potrošnja kroz metabolizam i fizičku aktivnost najbitnija je za održavanje zdrave telesne težine. Upravo povećanje telesne težine, kao i pojava prekomerne uhranjenosti i gojaznosti ukazuje da se ishranom unosi više kalorija nego što se troši. A gojaznost je jasno povezana sa lošijim zdravljem i povećanim rizikom za nastanak hroničnih bolesti.

Stoga je vrlo bitno poznavati sastav namirnica, odnosno koliko sadrže ugljenih hidrata, masti i belančevina. Koliko nam je kalorija potrebno zavisi od starosti, pola ili nivoa fizičke aktivnosti. O tome šta ko treba da jede da bi se zdravo hranio treba da odredi stručnjak, a ne da se na svoju ruku primenjuju uglavnom beskorisne dijete – naglašava dr Ostojić.

Autor: Novosti