СВЕ ВИШЕ ХМЕЉА НА ВОЈВОЂАНСКИМ ЊИВАМА Пиварима важнији квалитет од квантитета

Foto: Seoski poslovi

Након деценија пропадања српске индустрије хмеља, ова зелена „шишарка“, неизоставни састојак сваког квалитетног пива, све више расте на војвођанским њивама захваљујући одлуци појединих пивара да откупљују домаћи хмељ, да квалитет пива ставе испред квантитета и посвете се занатској производњи овог омиљеног пића на свим меридијанима планете.

Пивари кажу да је душа сваког пива управо хмељ, а уколико је домаћи, од аутохтоних сорти, то му даје арому какву не може да има ниједно пиво брзо произведено, направљено „преко ноћи“.

Српски хмељ, чија традиција узгоја на овим просторима траје 250 година, и даље се највише гаји у Бачкој, у околини Бачког Петровца, а некада се извозио широм света, од Немачке, Енглеске, до Америке, а забележено је да је стигао и до Јапана.

У околини Бачког Петровца било је пре једног века више од осам хиљада хектара под овом културом, каже Растислав Струхар, директор једног од највећих узгајивача хмеља у нашој земљи.

„Током 250 година дуге традиције, било је разних успона и падова када је реч о хмељарству“, каже Струхар, али истиче, ипак, да је на српским њивама, захваљујући узгајивачима и стручњацима, сачувана чувена аутохтона сорта „Бачка“.

Деведесете године у Србији, готово потпуно су уништиле наду да ће на нашим њивама ова биљка пењачица наставити да расте, те је постојала бојазан да ће хмељ заувек нестати са наших поља. Међутим, протеклих година, каже Струхар, растом потражње и производње у малим занатским пиварама као и пиварама које имају дугу традицију производње квалитетног пива, све је више и површина под хмељом.

„Ове године, бербу ћемо имати на око осам хектара“.

Још су то, додаје, почеци у обнављању некада великих површина у Србији под овом културом, а жеља Струхара је да се хмељ „вијори“ на његовим њивама на још 20, 30…и више хектара.

Иначе, дуга биографија гајења ове биљке говори да ју је гроф Андраш Хадик, аустријски фелдмаршал и председник дворског ратног савета у Бечу, донео у Футог 1770. године, а у то време, на свега 15 километара у Бачком Петровцу, већ је постојала мала пивара. Академик Јан Кишгеци, водећи стручњак за хмељарство, подсећа да је одувек судбина пива везана за судбину хмеља, без кога није могуће направити овај напитак. Данас, сав хмељ увозимо, осим оног који се производи већ четврт миленијума у Бачком Петровцу.

„Управо је та традиција допринела да научимо да стварамо нове сорте, а срећом, сачуван је садни материјал, генетика“, каже Кишгеци.

Професор наводи да је реч о сортама хмеља намењеним за производњу високо квалитетног пива, а квалитет, каже, данас наука лако мери, а купци га препознају. Битно је, напомиње, да се обнови традиционално хмељарство у Србији, јер постоје пиваре које занима искључиво квалитет.