Суд у Стразбуру одбио тужбу пензионера због умањења пензија

Foto: Beta

Синдикат пензионера Србије „Независност“ обратио се Суду за људска права у Стразбуру, али је он недавно одбио њихову тужбу која се односила на четворогодишње умањење дела пензија.

Како пишу „Новости“, жалба на донету одлуку није могућа, па ће најстарији грађани морати да се ослоне на домаће правосуђе.

Пензионери из овог удружења наглашавају да је потребна процедура у земљи у потпуности испоштована, јер су у протекле четири године овај проблем покушали да реше кроз све надлежне институције система – политичке, извршне и судске, те да су испуњени и сви формални захтеви Суда у Стразбуру (потребни обрасци и формулари, агрументи и докази за оправданост представке, као и за легитимност Синдиката пензионера за њено подношење).

„Зашто бар није отворена расправа кроз коју би суд донео овакву или онакву одлуку. Зашто није и на нас примењена одлука Суда у Стразбуру која је на снази од 1. јануара ове године, да се искористи могућност склапања нагодбе између државе која је тужена и оних који је туже и да се, евентуално, постигне споразум између ових странака“, питају се у овом удружењу.

Захтев за оцену уставности недавно укинутог Закона о привременом умањењу пензија поново је пред Уставним судом, али сада са потписима 31 посланика. Уколико се до 15. априла суд не изјасни, из Удружења Синдиката пензионера Србије обећавају да ће поднети кривичне пријаве против судија Уставног суда.

Према речима председника Удружења синдиката пензионера Србије Михајла Радовића, они траже да им се врати одузето, а неки од посланика су смислили и како, па су Скупштини и Влади предложили закон.

„Какав год одговор да добијемо, бољи је од ћутања. Суд нам неодговарањем шаље поруку да смо незанимљиви за њих“, каже Радовић.

И пре четири године УСПС је поднео иницијативу за оцену уставности поменутог закона, али је остао без одговора.

„Сва умањења морају да се окамате и да се на дан ступања на снагу новог закона прогласе јавним дугом, да се на име тог јавног дуга емитују државне обвезнице којима би се тај новац вратио пензионерима. Предложили смо да то враћање траје пет година у десет шестомесечних рата. Конверзија у јавни дуг или емитовање обвезница, као стара девизна штедња, финансијски је било одрживо за буџет, јер би се годишње за ову намену издвајало око 40 милиона динара“, рекао је Владимир Ђурић, један од потписника иницијативе.

Предлог закона који би решио питање овог дуга још у октобру прошле године послат је у Народну скупштину, али још није узет у разматрање. Сигурни су, како кажу, да ће и сада бити одбачен, али Уставни суд мора да покрене поступак на иницијативу народних посланика.

„Уколико овај предлог поново не буде узет у обзир, значи да смо исцрпли сва средстава за заштиту људских права код домаћих судова и да ћемо се обратити Европском суду у Стразбуру“, истиче Радовић.

Као пример успешног решења овог проблема пензионери наводе Литванију, која је својевремено донела закон о привременом умањењу пензија због лоше економске ситуације, али је по његовом укидању вратила дуг пензионерима.