Sindikat penzionera Srbije „Nezavisnost“ obratio se Sudu za ljudska prava u Strazburu, ali je on nedavno odbio njihovu tužbu koja se odnosila na četvorogodišnje umanjenje dela penzija.

Kako pišu „Novosti“, žalba na donetu odluku nije moguća, pa će najstariji građani morati da se oslone na domaće pravosuđe.

Penzioneri iz ovog udruženja naglašavaju da je potrebna procedura u zemlji u potpunosti ispoštovana, jer su u protekle četiri godine ovaj problem pokušali da reše kroz sve nadležne institucije sistema – političke, izvršne i sudske, te da su ispunjeni i svi formalni zahtevi Suda u Strazburu (potrebni obrasci i formulari, agrumenti i dokazi za opravdanost predstavke, kao i za legitimnost Sindikata penzionera za njeno podnošenje).

„Zašto bar nije otvorena rasprava kroz koju bi sud doneo ovakvu ili onakvu odluku. Zašto nije i na nas primenjena odluka Suda u Strazburu koja je na snazi od 1. januara ove godine, da se iskoristi mogućnost sklapanja nagodbe između države koja je tužena i onih koji je tuže i da se, eventualno, postigne sporazum između ovih stranaka“, pitaju se u ovom udruženju.

Zahtev za ocenu ustavnosti nedavno ukinutog Zakona o privremenom umanjenju penzija ponovo je pred Ustavnim sudom, ali sada sa potpisima 31 poslanika. Ukoliko se do 15. aprila sud ne izjasni, iz Udruženja Sindikata penzionera Srbije obećavaju da će podneti krivične prijave protiv sudija Ustavnog suda.

Prema rečima predsednika Udruženja sindikata penzionera Srbije Mihajla Radovića, oni traže da im se vrati oduzeto, a neki od poslanika su smislili i kako, pa su Skupštini i Vladi predložili zakon.

„Kakav god odgovor da dobijemo, bolji je od ćutanja. Sud nam neodgovaranjem šalje poruku da smo nezanimljivi za njih“, kaže Radović.

I pre četiri godine USPS je podneo inicijativu za ocenu ustavnosti pomenutog zakona, ali je ostao bez odgovora.

„Sva umanjenja moraju da se okamate i da se na dan stupanja na snagu novog zakona proglase javnim dugom, da se na ime tog javnog duga emituju državne obveznice kojima bi se taj novac vratio penzionerima. Predložili smo da to vraćanje traje pet godina u deset šestomesečnih rata. Konverzija u javni dug ili emitovanje obveznica, kao stara devizna štednja, finansijski je bilo održivo za budžet, jer bi se godišnje za ovu namenu izdvajalo oko 40 miliona dinara“, rekao je Vladimir Đurić, jedan od potpisnika inicijative.

Predlog zakona koji bi rešio pitanje ovog duga još u oktobru prošle godine poslat je u Narodnu skupštinu, ali još nije uzet u razmatranje. Sigurni su, kako kažu, da će i sada biti odbačen, ali Ustavni sud mora da pokrene postupak na inicijativu narodnih poslanika.

„Ukoliko ovaj predlog ponovo ne bude uzet u obzir, znači da smo iscrpli sva sredstava za zaštitu ljudskih prava kod domaćih sudova i da ćemo se obratiti Evropskom sudu u Strazburu“, ističe Radović.

Kao primer uspešnog rešenja ovog problema penzioneri navode Litvaniju, koja je svojevremeno donela zakon o privremenom umanjenju penzija zbog loše ekonomske situacije, ali je po njegovom ukidanju vratila dug penzionerima.