Potrošači nisu bili preterano srećni kada je pre skoro godinu dana trgovinski lanac Delez najavio da će od sredine jula početi naplatu plastičnih kesa, tim pre što su za svega nekoliko dana to prihvatili i ostali veći marketi.

Međutim, nije nilo ni preteranog reagovanja zbog novog izdatka na kasi, jer je većina građana to ocenila ne kao komercijalni potez trgovaca, već kao prvi korak u smanjenju do sada toliko rasprostranjene upotrebe plastike, koja na kraju završava na neuslovnim deponijama ili u prirodi, piše Danas.

Činjenica je da su naše reke, šume, seoske i urbane sredine, pa i turističke destinacije, zatrpane otpadom u kome je najveći udeo plastike. Ona čini čak četvrtinu otpada koji se stvara u domaćinstvu.

Kese su tek manji deo toga, ali kako se gotovo na svakom drvetu može videti zakačena jedna ili više vrećica koje se potom mesecima vijore, razumevanje potrošača je prirodno.

U Ministarstvu za zaštitu životne sredine, na čiju preporuku su trgovci pokrenuli ovu akciju, kažu da je prema njima dostupnim podacima, upotreba plastičnih kesa smanjena za čak 80 odsto, odnosno četiri od pet potrošača odreklo se plastike.

To se, naravno, odnosi na trgovine koje su tu meru uvele, ali kako je reč o marketima sa značajnim udelom na tržištu Srbije, dobijeni rezultati nisu za potcenjivanje. Nije sporno ni to što je za nijansu podignuta prodaja plastičnih vreća za otpad, jer je njihova upotreba pod kontrolom i one uglavnom zajedno sa smećem, završavaju na deponijama.

Ono što je novi problem, odnosi se na selekciju smeća kako bi se što veće količine usmerile u reciklažu. U Srbiji svega tri odsto otpada ide u dalju preradu, a to je podatak koji se koristi godinama unazad. U Evropskoj uniji, prosečno se reciklira oko polovine dok je već decenijama neprevaziđeno dostignuće Japana, gde u reciklažu ide više od 90 odsto otpada.

U Ministarstvu kažu da su paralelno sa ovim prvim koracima započete i aktivnosti za smanjenje upotrebe drugih oblika plastične ambalaže. Time Srbija ulazi u grupu zemalja koje su objavile rat plastici i trenutno postoji akcija da se u pojedinim segmentima zabrani ili značajnije ograniči plastika za jednokratnu upotrebu.

Za našu zemlju to bi mogao da bude podsticaj da se ubrzaju i masovnije sprovedu akcije čišćenja prirode i urbanih sredina od nagomilanog „istorijskog“ plastičnog otpada.

„Za naredni period planiramo pripremu odgovarajućih pravnih akata koji se odnose na EU Direktivu o zabrani korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu, imajući u vidu da je ta Direktiva tek nedavno objavljena. U toku 2019. godine Ministarstvo planira prevashodno izmenu postojećih zakona i propisa koji se odnose na upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. Ministarstvo je podržalo više akcija za očuvanje naše planete, a ovogodišnja ekološka tema, na koju se u akciji ‘Sat za našu planetu’ skreće pažnja je upravo problem prekomernog korišćenja plastike koja završi u rekama, morima i okeanima“, kažu za Danas u tom ministarstvu i podsećaju da je i ministar Trivan u nekoliko navrata ukazao na to da je „rat plastici objavljen“.