Kako bi srpski jezik zvučao bez turcizama? Čime bismo se pokrili bez “jorgana” i da l’ bi “burek” bio ukusan da se zove drukčije

Sijaset je turskih reči u našem jeziku od rakije, džezve, preko jastuka i čekića, a kada ni one nestale iz našeg jezika, kako bi se tada zvale?

Nakon što je objavljeno da je patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej podneo inicijativu kojom Kuršumlija treba da promeni svoje ime i vratiti staro srednjevekovno Bele Crkve svi su se zapitali kako bi zapravo izgledao naš jezik kada bi se turcizmi izbacili iz njega.

Iako su mišljenja podeljena, te pojedini ljudi smatraju ovo dobrom idejom, ima onih koji potez patrijarha oštro osuđuju, i pitaju se kako bi u slučaju izbacivanja turcizama nazvali sarmu, čime bi se pokrio ako nema jorgana, kako bi se zvala Andrićeva knjiga „Na Drini ćuprija“ i da li bi se Karađorđevići i dalje tako prezivali…?

Draško Đenović, verski analitičar, smatra da menjanje naziva Kuršumliji, i vraćanje starog imena teško da bi bilo prihvaćeno.

– Reč Kuršumlija se toliko odomaćila kod nas da mislim da svaka promena ne bi bila uspešna. Isto se odnosi i na svaki drugi turcizam koji je ušao u naš jezik a za koji ne postoji adekvatna zamena. Toliko se hvalimo da je „sarma“ naše tradicionalno jelo, „burek“ nam jedu deca svakog dana, šta bi bilo kada bi te reči izbacili, kako bi zvali ta jela? – pita se Đenović.

Pošto je u prevodu „Novog zaveta“ Vuk Karadžić je upotrebio oko 50 turcizama, Irinej je verovatno čitajući ga, i sam često upotrebljavao turcizme. Iako su čelnici opštine Kuršumlija prihvatili ovu inicijativu, Đenović smatra da je to zato što bi u suprotnom verovatno došlo do sukoba između njih i SPC-a.