Како би српски језик звучао без турцизама? Чиме бисмо се покрили без “јоргана” и да л’ би “бурек” био укусан да се зове друкчије

Сијасет је турских речи у нашем језику од ракије, џезве, преко јастука и чекића, а када ни оне нестале из нашег језика, како би се тада звале?

Након што је објављено да је патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Иринеј поднео иницијативу којом Куршумлија треба да промени своје име и вратити старо средњевековно Беле Цркве сви су се запитали како би заправо изгледао наш језик када би се турцизми избацили из њега.

Иако су мишљења подељена, те поједини људи сматрају ово добром идејом, има оних који потез патријарха оштро осуђују, и питају се како би у случају избацивања турцизама назвали сарму, чиме би се покрио ако нема јоргана, како би се звала Андрићева књига „На Дрини ћуприја“ и да ли би се Карађорђевићи и даље тако презивали…?

Драшко Ђеновић, верски аналитичар, сматра да мењање назива Куршумлији, и враћање старог имена тешко да би било прихваћено.

– Реч Куршумлија се толико одомаћила код нас да мислим да свака промена не би била успешна. Исто се односи и на сваки други турцизам који је ушао у наш језик а за који не постоји адекватна замена. Толико се хвалимо да је „сарма“ наше традиционално јело, „бурек“ нам једу деца сваког дана, шта би било када би те речи избацили, како би звали та јела? – пита се Ђеновић.

Пошто је у преводу „Новог завета“ Вук Караџић је употребио око 50 турцизама, Иринеј је вероватно читајући га, и сам често употребљавао турцизме. Иако су челници општине Куршумлија прихватили ову иницијативу, Ђеновић сматра да је то зато што би у супротном вероватно дошло до сукоба између њих и СПЦ-а.