Interesi veterinara i farmaceuta guše svinjogojstvo

Foto: Pixabay

Usmerenost veterinarske službe prema interesima farmaceutske industrije glavni je razlog što Srbija još vakciniše svinje protiv kuge, odustaje od izvoza svinjetine u Evropsku uniju i time kontinuirano gasi tradicionalnu delatnost seljaka.

Kada je reč o uzgoju svinja, tradicionalnom zanimanju ovdašnjih seljaka, mi smo u apsurdnoj situaciju: imamo uslove da proizvedemo svinjetinu vrhunsku i za razmaženu evropsku trpezu, ali istovremeno isto meso možemo izvoziti samo u Crnu Goru, Makedoniju i BiH.

I to samo dok i ove tri bivše jugo-republike ne postanu članice Evropske unije.

Sporno vakcinisanje

Razlog zašto je Unija zabranila ne samo prodaju naše svinjetine nego i prolaz za treća tržišta je što još vakcinišemo svinje protiv kuge.

Prevencija se radi antibioticima koji se upotrebljavaju i za lečenje ljudi, pa je bojazan da bi konzum mesa sa ostacima ovih lekova kod ljudi izazvao otpornost na antibiotike i time onemogućio, u slučaju potrebe, ključne terapijske metode.

Više od decenije se razgovara, povremeno i pokušava, da se priklonimo evropskoj praksi i izostavimo vakcinaciju. Čak nam Unija povremeno i finansira pokušaje ove vrste.

Izvoz najbolji podsticaj

Uslov da nam Unija vrati naše meso na svoje tržite je protok najmanje tri godine bez vakcinacije svinja. Poslednji put nam se kuga pojavila pri isteku treće godine od prestanka sporne veterinarske mere, bukvalno mesec dana pre oslobađanja izvoza na najlukrativnije tržište.

Veterinarska služba je brzo sanirala zarazu, uz minimalno širenje sa farme na kojoj je uočena. Šteta nije bila prevelika, ali je produžila nevolje uzgajivača svinja.

Sada bi trebalo ponovo početi iz početka. U suprotnom, naš uzgoj svinja, 35 odsto manji nego pre četvrt veka, sve ubrzanije će da se umanjuje, do svođenja na hobističko bavljenje.

Sve skromniji tov

Već sada je godišnji uzgoj svinja sa nekadašnjih 4,56 sveden na 3,1 milion, broj krmača sa 580 na 390 hiljada, a ozbiljnijim tovom se bavi tek osam hiljada seljaka, duplo manje nego ranije.

Preradu i domaći uzgoj može da podstakne samo izvoz, pogotovo što je domaći kupac toliko osiromašio da sada godišnje svinjetine jede tek 22 naspram nekadašnjih 39 kilograma. Pa, zašto onda ne prekinemo sa vakcinacijom?

Naši agrarni stručnjaci godinama tvrde da kugu beležimo veoma retko i teritorijalno ograničeno, te da je uvek posledica ili nelegalnog uvoza mesa ili preprodaje svinja sa jedne na drugu domaću farmu.

Preblizu farmaceutima

Ne osporavajući da su na ovaj način moguće manje zaraze, holandski stručnjak Den Samers, koji je pre nekoliko godina za Vladu Srbije analizirao stanje i perspektivu svinjogojstva, ističe da je u celom lancu od uzgoja useva, spravljanja stočne hrane do izlaska mesa na tržište najspornija veterinarska zaštita.

Ističe da su veterinari previše vezani za farmaceutsku industriju i predlaže da se briga o stoci odvoji od kupovine i čina davanja injekcije.

Reorganizacija zaštite životinja

Ovakvom reorganizacijom službe zaštite životinja, počeli bi se davati primereniji antibiotici, koji gotovo da se i ne upotrebljavaju u lečenju ljudi, a rad veterinara bio bi više usmeren na prevenciju oboljavanja.

Inače, Samers ističe da i u Holandiji država sve više pritiska uzgajivače na stalno umanjivanje upotrebe i trenutno dopuštenih antibiotika, do kraja 2017. za 70 odsto u odnosu na startnu 2009. godinu. Ni za holandske uzgajivače, uz danske najnaprednije u svetu, to nije ni laka, ni jednostavna obaveza.

Meso bez GMO

Izgleda neobično, ali Samers je, baš kada su mnogi srpski svinjari propadali usled nezamislivo niske cene žive vage mesa, procenjivao da svinjogojstvo u Srbiji ima perspektivu.

Stav zasniva na odličnom kvalitetu osnovnih ratarskih useva, osnove za svinjsku hranu – soje, kukuruza, pšenice, a inače dobra proizvodnja stočne hrane postaje još bolja, naročito nakon dolaska vodećeg svetskog proizođača De Hojsa u Šabac.

Prerada je, takođe, sasvim solidna, mada ima potrebe poboljašanja i povećanja kapaciteta, a poseban kvalitet je što u nas nije dopušten ni uzgoj, ni promet GMO hrane, pa nam je soja savršena za prehranu, dok se i vodeći evropski proizvođači muče da dodju do nemodifikovanih zrna ove biljke.

Cela Evropa previše zavisi od uvoza sirovina bogatih proteinima, a čak 85 odsto soje uvezene unutar EU je genetski modifikovano, pa je i meso u prodavnicama uglavnom od svinja udebljanih hranom sa genskim modifikacijama.

Interesi veterinara nadjačali

Nedavni izvoz u Tursku potvrdio je predviđanja da, na osnovu čistote mesa, možemo postići i do 25 odsto više cene nego što se plaćaju i najkvalitetnije evropske šnicle. Kada ne bi bilo antibiotika, meso iz Srbije bi dodatno dobilo na vrednosti.

Naši stručnjaci su potrebu za vakcinacijom objašnjavali raširenim siromaštvom na selu i skromnim mogućnostima modernizacije tova na manjim farmama.

Međutim, holandski stručnjaci smatraju da u Srbiji nedostaje aktivnosti države u sprečavanju preprodaje svinja sa farme na drugu farmu i nelegalnog uvoza, te uočavaju manjak političke volje da se dirne u interese grupacija kojima odgovara neuređeno svinjogojstvo.

POSTAVI ODGOVOR

Ostavite Vaš komentar
Unesite Vaše ime

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.