Građani sve zaduženiji, krediti sve povoljniji

Foto: Pixabay

Građani i privreda sve više se zadužuju, a anketa po bankama u prvom tromesečju ove godine koju je tradicionalno uradila Narodna banka Srbije pokazuje da je u ovom periodu bila povećana tražnja za kreditima.

Privreda, preduzetnici i građani trenutno duguju 2,3 milijarde dinara, najzaduženija je privreda sa 1,3 milijarde dinara, građani duguju 989 milijardi dinara, a najmanje preduzetnici – 50 milijardi dinara, pokazuju podaci Udruženja banaka, a piše Politika.

I njihovi poslednji podaci pokazuju da je dug građana za gotovinske zajmove premašio onaj za stambene, jer za keš kredite trenutno duguju 425 milijardi dinara, a za krov nad glavom 411 milijardi dinara.

Ipak, s dugom od 1.163 evra po stanovniku, naši građani su najmanje zaduženi u poređenju s susednim zemljama i onim bivše Jugoslavije.

U slučaju kredita stanovništvu, najtraženiji su bili oni za kupovinu nepokretnosti, oni za nabavku trajnih potrošnih dobara, a na trećem mestu su oni za refinansiranje postojećih obaveza.

Kompanije, s druge strane, traže zajmove za finansiranje obrtnih sredstava, kao i kapitalnih investicija. U pomenutom periodu najviše su se zaduživala mala i srednja preduzeća.

“Banke očekuju da standardi po kojima će se odobravati krediti stanovništvu u drugom tromesečju budu ublaženi za gotovo sve vrste kredita. Izuzetak su devizno indeksirani gotovinski krediti i oni za refinansiranje, ali oni imaju malo učešće u ukupnim kreditima stanovništva”, kažu u centralnoj banci.

Rezultati ankete pokazuju da su kamate za kredite građanima, kao i prateći troškovi kredita, smanjeni. Banke su smanjile maksimalnu ročnost kredita stanovništvu.

One očekuju da će se kamate dodatno ublažiti, što je posledica jake konkurencije u bankarskom sektoru.

Što se tiče privrede, rezultati ankete pokazuju da su banke produžile rokove otplate i blago povećale maksimalne iznose kredita preduzećima. Kod dinarskih kredita kamatne marže su se smanjile, ali su se provizije i naknade blago povećale, dok je kod deviznih i devizno indeksiranih kredita zabeleženo suprotno – blago povećanje kamatnih marži i smanjenje pratećih troškova.

Banke ne očekuju da će se uslovi po kojima će odobravati dinarske kredite privredi tokom drugog kvartala promeniti. S druge strane, kod deviznih i devizno indeksiranih kredita očekuju ublažavanje u pogledu sredstava obezbeđenja, uz blago povećanje kamata, a to će se najviše odnositi na mala i srednja preduzeća.

Interesantno je da bankari kažu da su kompanije u prvom kvartalu godine prvenstveno tražile devizne i devizno indeksirane kredite. Oni očekuju da će se narednih meseci nastaviti rast tražnje privrede za kreditima, najviše će se tražiti mala i srednja preduzeća, a zatim i velika i poljoprivrednici.

Rezultati ankete pokazuju da banke očekuju da će u drugom kvartalu konkurencija doprineti ublažavanju kreditnih standarda i privredi i stanovništvu. Osim toga, banke očekuju dalji rast tražnje za kreditima od strane oba sektora, koji će biti motivisan sličnim potrebama. Prema oceni banaka, veća konkurencija u bankarskom sektoru uticaće na ublažavanje kreditnih standarda privredi, a tome će doprinositi i pozitivna očekivanja banaka u pogledu opšte ekonomske situacije, a u manjoj meri i veća spremnost na preuzimanje rizika.

POSTAVI ODGOVOR

Ostavite Vaš komentar
Unesite Vaše ime

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.