Грађани све задуженији, кредити све повољнији

Foto: Pixabay

Грађани и привреда све више се задужују, а анкета по банкама у првом тромесечју ове године коју је традиционално урадила Народна банка Србије показује да је у овом периоду била повећана тражња за кредитима.

Привреда, предузетници и грађани тренутно дугују 2,3 милијарде динара, најзадуженија је привреда са 1,3 милијарде динара, грађани дугују 989 милијарди динара, а најмање предузетници – 50 милијарди динара, показују подаци Удружења банака, а пише Политика.

И њихови последњи подаци показују да је дуг грађана за готовинске зајмове премашио онај за стамбене, јер за кеш кредите тренутно дугују 425 милијарди динара, а за кров над главом 411 милијарди динара.

Ипак, с дугом од 1.163 евра по становнику, наши грађани су најмање задужени у поређењу с суседним земљама и оним бивше Југославије.

У случају кредита становништву, најтраженији су били они за куповину непокретности, они за набавку трајних потрошних добара, а на трећем месту су они за рефинансирање постојећих обавеза.

Компаније, с друге стране, траже зајмове за финансирање обртних средстава, као и капиталних инвестиција. У поменутом периоду највише су се задуживала мала и средња предузећа.

„Банке очекују да стандарди по којима ће се одобравати кредити становништву у другом тромесечју буду ублажени за готово све врсте кредита. Изузетак су девизно индексирани готовински кредити и они за рефинансирање, али они имају мало учешће у укупним кредитима становништва“, кажу у централној банци.

Резултати анкете показују да су камате за кредите грађанима, као и пратећи трошкови кредита, смањени. Банке су смањиле максималну рочност кредита становништву.

Оне очекују да ће се камате додатно ублажити, што је последица јаке конкуренције у банкарском сектору.

Што се тиче привреде, резултати анкете показују да су банке продужиле рокове отплате и благо повећале максималне износе кредита предузећима. Код динарских кредита каматне марже су се смањиле, али су се провизије и накнаде благо повећале, док је код девизних и девизно индексираних кредита забележено супротно – благо повећање каматних маржи и смањење пратећих трошкова.

Банке не очекују да ће се услови по којима ће одобравати динарске кредите привреди током другог квартала променити. С друге стране, код девизних и девизно индексираних кредита очекују ублажавање у погледу средстава обезбеђења, уз благо повећање камата, а то ће се највише односити на мала и средња предузећа.

Интересантно је да банкари кажу да су компаније у првом кварталу године првенствено тражиле девизне и девизно индексиране кредите. Они очекују да ће се наредних месеци наставити раст тражње привреде за кредитима, највише ће се тражити мала и средња предузећа, а затим и велика и пољопривредници.

Резултати анкете показују да банке очекују да ће у другом кварталу конкуренција допринети ублажавању кредитних стандарда и привреди и становништву. Осим тога, банке очекују даљи раст тражње за кредитима од стране оба сектора, који ће бити мотивисан сличним потребама. Према оцени банака, већа конкуренција у банкарском сектору утицаће на ублажавање кредитних стандарда привреди, а томе ће доприносити и позитивна очекивања банака у погледу опште економске ситуације, а у мањој мери и већа спремност на преузимање ризика.