Evropska unija sve dalje od Srbije

Foto: 021.rs

Mada se aktuelna vlast hvali da je otvorila 16 od 35 pitanja iz postupka dogovora i usaglašavanja stavova sa Evropskom unijom kao deo pregovaračkog procesa za ulazak u najveću svetsku zajednicu, izgledi da Srbija na srednji rok postane član briselskog društva bitno su manji nego što je izgledalo prethodnih godina.

Tokom dvanaest poslednjih meseci stvari su se na tom planu kontinuirano pogoršavale. Završna dva meseca bila su očajna.

Jalova unija

Unija nije smogla snage da nađe rešenje sa kakvim-takvim konkretnim efektom po Kosovo zbog uvođenja sto odsto carinske zaštite na robu iz (ostatka) Srbije. Ni drastično kršenje trgovačkih postulata nije bio dovoljan podsticaj da Brisel efikasnije deluje, odnosno da na bazične ekonomsko-političke principe opomene ne samo Prištinu, već i Vašington, sve manje prikrivenog sponzora celokupne kosovske politike, pa i nezabeleženog kršenja brojnih međunarodnih povelja kakvo je bilo uvođenje sankcija.

Jeste da ni Srbija, ni Kosovo nisu članovi Unije i mogućnosti da Brisel interveniše su manje nego da su u pitanju članice. Ipak, ceo zapadni Balkan teži da pristupi Uniji i reč iz Brisela morala bi imati na težini.

Ranije se itekako uvažavalo šta kažu i pojedini dužosnici Unije, da ne govorimo o stavovima Evropske komisije ili Evropskog saveta. Sada je, pak, barem Kosovu, govor iz Brisela sve manje bitan.

I Tači i Haradinaj ono što na jedno uho čuju iz Evrope, na drugo propuste.

Protiv Brisela i članice

Naravno da je srpska vlast, u kojoj protivnika Evropske unije ima barem isto koliko i pristalica, na nož dočekala kilavu reakciju Brisela. Protumačila je kao spremnost Unije da zažmuri i preko drastičnijih kršenja važećih pravila ako bi doslednije izjašnjavanje iritiralo Sjedinjene Američke Države.

I ranije primećena nedovoljna samostalnost Unije, u pojedinim slučajevima i na sopstvenu štetu, u nastupima Dačića, Vulina ili Đurića dobila je primat i predstavlja oslonac za antievropsku agitaciju. Ovakvoj orijentaciji doprinose i sve uočljivije slabosti i Unije i pojedinih vodećih evropskih država.

Istina, Srbija u uočljivom distanciranju od Unije nije usamljena. Moglo bi se reći da i pojedine članice, pogotovo sa istoka kontinenta, sve više deluju solo, ne štedeći Brisel.

Poljska i Mađarska prednjače, a ne retko možda i izdvojeniji glasovi mogu se čuti i iz sve tri baltičke državice.

Izigrati birače

Bregzit je toliko iznenadio da Brisel još nije došao sebi. Evropski sud je čak dao mišljenje da Ujedinjeno kraljevstvo ne mora da napusti uniju.

Očito, Evropa pokušava naći rešenje opstanku Velike Britanije. Namerava izigrati volju građana legitimno i legalno iskazanu kroz referendum, demokratskiji vid izjašnjavanja.

Zatvara oči pred činjenicom da se Britanija već na naznake prve dublje krize Unije odlučila za odlazak. Uostalom, Ujedinjeno kraljevstvo mnogo duže i odgovornije neguje posebne odnose sa SAD, čvrsto komanduje Komonveltom i članstvo u Uniji je i u boljim vremenima doživljavano tek kao treće po važnosti udruživanje.

Odlazak Merkelove

Nemoći Unije doprinosi i najavljeni odlazak Angele Merkel iz politike. Mada se Nemačkoj zamera da diktira Briselu, dok se ne nađe naslednik kancelarki, Berlin će mnogo manje moći uticati.

Već duže vreme, od kako je mesecima sastavljala vladu, Merkelova gubi autoritet, time i poluge uticaja na Uniju. Francuski predsednik Makron se, kada već kancelarki tako loše ide, pokušao nametnuti kao neformalni vođa briselskog društva.

Predlog o ugrađivanju elemenata fiskalne unije u briselsku arhitekturu nije ni prihvaćen, niti je odbijen. Međutim, usledili su “žuti prsluci” i Makron se morao preorijentisati na domaću scenu, na kojoj mu je zapretio i sam politički opstanak.

Oprečno o Pograničnoj policiji

Posledice su se ispoljile naročito u efikasnosti Unije. Gotovo da nema pitanja na koje bi Brisel poslednjih meseci mogao odgovoriti.

Pred Novu godinu pokazalo se da su razlike spram veličine i prava zajedničke granične milicije Frontijers tolike da onemogućavaju bilo kakav dogovor. Žan Junker, odlazeći predsednik Evropske komisije, je besneo podsećajući da su pre dve godine svi tražili bolju kontrolu spoljnih granica.

Kada je trebalo broj pripadnika ove policije povećati na 10.000 jednima smeta brzina kojom se širi Frontijers, drugima se čini budući broj pripadnika prevelikim, treći smatraju da gube deo nacionalnog suvereniteta.

Kako sačuvati ličnu poziciju

Zapravo, cela političko-administrativna struktura Evropske unije samo razmišlja o majskim izborima za Evropski parlament, čiji novi saziv će izabrati i novu evropsku komisiju sa sedmogodišnjim mandatom. Naravno da će nova “briselska vlada” umnogome izmeniti i sastav pratećih tela, komisija, organa.

Svi samo kalkulišu kako da sačuvaju poziciju i ponašaju se onako kako pretpostavljaju da odgovara njihovim glasačima. A volja za širenjem unije ili povećanjem zajedničke policije je uočljivo splasla na celom kontinentu, posebno u zapadnem delu i na hladnom severu.

Otuda negativan stav i prema povećanju broja pripadnika Frontijersa, otuda i blag stav prema kosovskom kršenju pravila igre.

Ispregovarana samo dva poglavlja

Ministarka Jadranka Joksimović, zadužena za evro integracije, pokušava da prilično bezsadržajne pregovore nekako prikaže uspelim. Nema uspeha, do sada smo ispregovarali samo 2 od 35 poglavlja.

Početkom decembra u Brisel je ponela paket od sedam neotvorenih poglavlja koje je srpska strana pripremila za pregovore. Briselska strana je prihvatila samo dva, o ekonomskoj i monetarnoj politici, odnosno o statistici. Tek da ne prekine pregovarački proces.

Broj otvorenih poglavlja se popeo na šesnaest, ali pregovori oko poglavlja 23 i 24, vezanih za ljudske slobode i vladavinu prava već mesecima se ne pomeraju sa polazne pozicije. Slično može da se desi i sa oba novootvorena poglavlja.

Pa u nas guvernerka stalno priča i vodi računa o kursu dinara, a ne o visini inflacije, što je, inače, obaveza Narodne banke Srbije. Kako će onda da se odvija razgovor sa Briselom na ovu temu.

Uništavanje i obnova statistike

Slično je i sa srpskom statistikom, gotovo neupotrebljivom za unijske potrebe. Tokom vladavine Slobodana Miloševića uništena je kao institucija i svedena na nivo iz 1961. godine, statističarima posebno značajne.

Te sezone je vrh Saveza komunista Jugoslavije, već zapaao u krizu, odlučio da, kako bi imao tačnu sliku o stanju privrede, obnovi partijskim intervencijama urušenu službu. Na čelo je postavljen Ibrahim Latifić, prvoborac iz Bosne, pouzdan komunistički kadar.

Veoma savestan i idealima beskrajno odani Ibrahim prionuo je poslu. Pipavim svakodnevnim potezima, polako je restaurirao službu. Dovodio je mlađe i stručne ljude, ubacivao nove statističke metode, kasnije je uveo i kompletno nove statističke principe.

Tek posle petnaestak godina rada ispoljili su se rezultati u većoj meri, a Latifić je nastavio posao sve do 1990. godine kada smo imali i za svetske prilike uzornu statistiku. Sada smo ponovo spali na nivo neupotrebljiv za evropske potrebe.

Koračanje unazad

Možda je, međutim, slučaj statistike samo primer kojim putem idemo ka Evropi, putem unazad.

Dodatna nevolja je što, zabrinuta nad sopstvenim problemima, i Unija, kada je o daljem širenju reč, korača unatrag.

Autor: 021.rs/Živan Lazić

POSTAVI ODGOVOR

Ostavite Vaš komentar
Unesite Vaše ime

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.