Društvene mreže – uzbunjivači javnosti ili gluve sobe?

Foto: Pixabay

Društvene mreže su odavno postale sastavni deo života. Dobra vest je da može da ih koristi svako, loša vest je da može da ih koristi bilo ko.

Za razliku od standardnih kanala komunikacija kako onih zvaničnih tako i onih neformalnih, društvene mreže omogućavaju brzu i neposrednu komunikaciju, piše Danas.

Fejsbuk, Instagram i Tviter su izumi 21. veka i kao sve na ovom svetu imaju svoje lice i naličje. A koliko mogu pomoći u buđenju građanske svesti i organizovnju građana u borbi i odbrani svojih prava?

Jedini put da “nepoželjne” činjenice dođu do javnosti

Društvene mreže su odigrale presudnu ulogu u homogenizaciji građana oko borbe protiv gradnje mini hidrocentrala na Staroj Planini. Građani iz lokalnih sredina nemaju pristup lokalnim medijima jer su uglavnom korumpirani od strane lokalnih moćnika. Jedini način da “nepoželjne” činjenice dođu do javnosti i medija su društvene mreže, smatra Ruža Helać, predsednica Vojvođanske zelene inicijative

Prema njenim rečima, mediji su dobijali od građana informacije iz prve ruke, sa terena. Građani su svakodnevno obezbeđivali dokumentaciju, fotografije i video zapise.

Mediji su iz dana u dan izveštavali o problemima prilikom nezakonite gradnje, zatim lepotama i prirodnim vrednostima koje treba zaštititi od brutalnog neoliberalizma.

“Društvene mreže su super stvar za nekoga ko ima svest kako da ih koristi na pravi način. Kod nas društvene mreže više služe vlasti kao poseban vid gluve sobe gde građani mogu da se izduvaju. Vlast najviše voli ratnike na tastaturama koji će se napominjati svima svega ali samo na društvenim mrežama, dok će u realosti ostati kao neke senke koje ništa ne menjaju”, smatra Vladimir Jovanović, iz Inicijative “2 minuta tišine”.

U organizovanju građana u Naselju Stepa Stepanović, društvene mreže su imale ključnu ulogu u internom umrežavanju.

“Zahvaljujući tome, danas brzim plasiranjem informacija imamo kapacitet da u kratkom vremenskom roku, ukoliko se ukaže potreba za tim, obezbedimo prisustvo neophodnog broja ljudi na terenu”, objašnjava Zoran Božanić iz Udruženja Naselja Stepa Stepanović.

Mana društvenih mreža se ogleda u tome je da ih koriste uglavnom mlađe i generacije srednje dobi, dok se stariji informišu preko standardnih medija poput novina i televizije, kaže Biljana Simonović iz novosadske inicijative “Sačuvajmo Liman od betona”.

Međutim, prema njenim rečima, njihova Fejsbuk stranica je imala velikog uticaja, ne samo u brzom širenju informacija ka građanima već i u privlačenju medija koji jesu presudan faktor kako bi privukli pažnju nadležnih.

U nedostatku sluha vlasti društvene mreže mogu puno pomoći ali ni one nisu svemoguće.

“Pravljenje događaja, organizovanje grupa u kojima se horizontalno odlučuje i planira, deljenje informacija sa terena, uživo snimanje dešavanja o kojima ljudi nisu pre toga bili informisani itd. su izuzetno neophodne stvari za bilo koju društvenu borbu danas. Međutim, to sve ne znači ništa ako ne postoji i ravnopravno učešće na terenu, u stvarnom životu. Bez razgovora sa komšilukom ili na radnom mestu, deljenja letaka, informisanja ljudi putem tribina ili direktnim akcijama, neće mnogo pomoći ni velika aktivnost na društvenim mrežama”, navodi Dušan Duduković iz Beogradske omladinske akcije.

Efikasne ali i pogodne za dezinformacije

Mreže su izuzetno efikasne kada se radi o brzini širenja informacija, ali su u isto vreme vrlo pogodne za svaku vrstu dezinformacija.

“Tako imamo situaciju u kojoj građani, koji ne poznaju dobro neku temu, mogu biti potpuno dezinformisani i izmanipulisani. Ovo pogoduje pojavi zloupotreba kojih ima sve više u oblasti zaštite životinja, tako da možemo reći da je i u zaštitu ušao kriminal. I ovim povodom izostala je adekvatna reakcija nadležnih”, kaže Milica Ranković iz Udruženja “Feniks”.

Sličnog mišljenja je i Ana Knežević iz Udruženja “Evo ruka” koja se bavi decom sa smetnjama u razvoju.

“Društvene mreže su dobre za razmenu informacija i brzo dogovaranje, ali su veoma opasne. Dešavalo se da nezadovoljni roditelji svoju muku i nezadovoljsto “istresaju” na društvenim mrežama i tako prave veću štetu nego korist. Ljudi su nesvesni težine svake izgovorene reči, ali i odgovornosti koja ona nosi. Dešavalo se da se roditelji po raznim FB grupama toliko posvađaju između sebe i jedni druge klevetaju, da je i nama samima to strašno. Dok toga bude bilo niko nas neće ozbiljno shvatiti. To rasteruje čak i one koji su želeli da se uključe. Kada pričam u ime svog deteta, pričam u ime sve dece i moram da vodim računa.”

Pojedini roditelji misle da se na društvenim mrežama mogu rešiti veliki državni problem. Izbegavaju lične susrete i pravo upoznavanje jer “nemaju vremena” i “neće da se smaraju”. Posle se žale na izneverena očekivanja, netransparentnost i neefikasnost, zaključuje sagovornica Danasa.

POSTAVI ODGOVOR

Ostavite Vaš komentar
Unesite Vaše ime

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.