Да ли камере за препознавање лица угрожавају приватност?

Foto: Pixabay

Док се у свету води велика полемика о софтверима за детекцију и препознавање лица, у Београду се наставља постављање камера за видео наѕор компаније Хуаwеи, које у себи садрже управо ову технологију.

Компаније које развијају ову технологију граде је тако да може да препозна особу у гужви у реалном времену, прати нечије покрете, открива емоције и превиђа понашање. Везује се и за неколико контроверзних примена — препознавање сексуалности, претрага људи по боји коже или препознавање етничких група, пише Талас.рс.

Аутоматизовано препознавање лица (АФР) се показало ефективним у борби против криминала. Евалуација велшке полиције показала је да им је ова технологија омогућила да идентификују осумњичене које другим методама не би могли. За годину дана, преко 100 хапшења је било извршено уз помоћ АФР. У претходном сегменту обрадили смо српско-кинески пример који такође иде у прилог овој тези.

Када причамо о недостацима, издвајају се три, која могу значајно угрозити људске слободе.

Ова технологија је непрецизна, поготово ако нисте бели мушкарац — за жене које нису белкиње греши чак у 35 одсто случајева. Амазонов софтвер за препознавање лица је погрешно идентификовао 28 чланова Конгреса као криминалце, а софтвер који је користила лондонска полиција је имао чак 98 одсто погрешних идентификација, наводи се у тексту објављеном на Талас.рс.

Други недостатак до кога постављање оваквих система на јавним просторима доводи је континуирано надгледање људи и догађаја. Власти би тако могле да прате демонстрације и идентификују оне који су на њима. Други пример је план у САД да се поставе камере за препознавање имиграната које би биле постављене и у болницама, што би довело до тога да ови људи не би могли да добију здравствену негу нигде у земљи.

И за крај, долазимо до чувања података без основа — уколико је неко осумњичен за одређени злочин, али се испостави да је невин, њихови подаци се и даље чувају у бази са другим криминалцима, што може довести до даљих злоупотреба.

Дакле, ова технологија може бити веома опасно оружје у погрешним рукама, наводи аутор текста.

Ова технологија је тек у својој раној фази, а још више забрињавају наредне етапе развоја, које теже да препознају емоције, личност, ментално здравље или степен доприноса на радном месту. Већ сада, употреба препознавања лица доводи до тога да се људи осећају непријатно у јавности. Ова технологија нас све третира као да смо потенцијални криминалци, а то није начело по коме савремени свет функционише.

Посебна тема, када се додатно анализира пример Србије, лежи и у сарадњи са компанијом Хуаwеи за коју се сумња да своје уређаје и информације са њих уступа по потреби кинеским властима.