Vlada Srbije formiraće savet za srpski jezik čiji će posao biti da brine o poštovanju službene i javne upotrebe ćiriličnog pisma, pišu „Novosti“.
Savet će imati devet članova koji će se, paralelno sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika starati o normiranju, negovanju, unapređivanju i zaštiti službenog jezika i matičnog pisma. To su novine koje je Ministarstvo kulture predložilo Vladi Srbije, a koje bi trebalo da se primene izmenom i dopunom Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.
Nedavno je ministar kulture Vladan Vukosavljević izjavio da je predlog upućen Vladi Srbije i da će on uskoro ući u redovnu proceduru, ali i da očekuje polemiku povodom izmena ovog zakona.
Članove saveta za srpski jezik imenovaće Vlada Srbije, a izveštaj o radu podnosiće Skupštini najmanje jednom godišnje. Pet članova će predlagati odbor za standardizaciju srpskog jezika, a četiri ministarstva za kulturu i prosvetu.
Savet analizira i daje mišljenje o stanju službenog jezika i matičnog pisma u Republici Srbiji i na srpskom jezičkom području, daje sugestije u kreiranju i sprovođenju jezičke politike, daje predloge za razvoj i unapređenje stanja službenog jezika i matičnog pisma„, navodi se u dokumentu u koji su „Novosti“ imale uvid.
Obaveza Saveta biće i da daje sugestije i predloge za uređenje drugih pitanja u oblasti službenog jezika i matičnog pisma, kao i međuresorne saradnje.
>Propisano je da Savet bude formiran šest meseci nakon usvajanja izmenjenog zakona.
Celokupna komunikacija državnih, pokrajinskih i organa lokalne samouprave moraće da bude na srpskom jeziku, ćirilicom. Isto važi i za obrazovne i naučne ustanove i medije čiji je osnivač država, koji imaju državni kapital, kao i za elektronske medije sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama. Ćirilica će biti obavezna i za sva javna preduzeća i ustanove i preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, kao i profesionalna i strukovna udruženja koja predstavljaju svoju oblast na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Predloženi zakon definiše latinicu kao pomoćno pismo, te ako se nešto ispisuje na oba pisma, ćirilica mora da ima prednost.
Ukoliko institucije koje imaju obavezu da koriste ćirilicu prekrše ovu odredbu, odgovorno lice biće kažnjeno od 5.000 do 100.000 dinara. Kazna za preduzeće koje latinicom ispiše naziv robe i usluga, uputstvo za upotrebu, deklaraciju ili garantni list, biće od 500.000 do milion dinara.
Izvor: 021 / Foto: Ilustracija
