Bačka Palanka od davnina vrlo načitana varoš

Foto: Dnevnik.rs

Nije htela Bačka Palanka da bude varoš znana jedino po svojim čardama, ribljim čorbama i praprikašima, već je ubrzo nakon većih bačkih gradova, Novog Sada, Sombora ili Subotice, prihvatala tadašnje civilizacijske novotarije.

Spadala je tu i ljubav prema knjizi, pa će uskoro svečano biti obeležen vek i po lokalnog bibliotekarstva.

Još od sredine 18. veka, čim su Turci definitivno prognani iz južne Ugarske, pojedini imućniji Palančani počeli su da skupljaju knjige i stvaraju svoje kućne biblioteke. Bilo je i pretplatnika na novine i časopise, ali kako je broj štampanih knjiga rastao, nisu mogle da se kupe sve. Zbog toga se pojavljuju društva koja su nabavljala najnovija izdanja i davala ih na čitanje svojim članovima. Zvanično se 1869. smatra godinom začetka građanske biblioteke, koja je tada raspolagala s 257 publikacija, a nešto kasnije je u Staroj Palanci osnovana Srpska čitaonica i knjižnica, smeštrna u školi (danas osmoljetka „Vuk Karadžić”) pored pravoslavne crkve. Zna se da je prvi knjižničar bio Nikola Stojaković, direktor Antonije Protić, a zapisničar Kosta Janković.

Zabeleženo je da je već 1888. imala u svom fondu više od 8.000 naslova. Osim radi čitanja, dolazilo se tu i radi druženja, zabave, ali i dogovora o materijalno pomoći siromašnim sugrađanima.

Besedilo se, održavana su različita tematska predavanja, kao i večeri posvećene znamenitim događajima i ličnostima, poput Dositeja, Vuka, Branka Radičevića i drugih velikana srpske kulture.

I pored namrgođenosti mesnih predstavnika Habzburške države, u Čitaonici je negovan i duh patrotizma pa su tokom srpsko-turskog rata od 1875. do 1878. članovi po kućama skupljali priloge za slabo opremljenu vojsku kneza Milana, a veliki broj omladinaca prelazio je Dunav i kao dobrovoljci se priključivali sunarodnicima na jugu u borbi.

Po pravilima Svetog Save

– Prve srpske biblioteke formirane su pri manastirima, a Sveti Sava je u svom Karejskom tipiku iz 1199, a potom i Hilandarskom, propisao pravila čuvanju knjiga i proglasio načelo njihove neotuđivosti, kao i drugih predmeta neophodnih za bogosluženje – objašnjava Zorić. – Manastirska biblioteka morala je zadovoljiti najnužnije liturgijske potrebe i obuhvatala je najmanje 12 knjiga. Bilo je i bogatijih fondova, delom sačuvanih do danas u Hilandaru, Dečanima, Žiči, Pećkoj patrijaršiji… Nakon oslobađanja Srbije 1718, spojene su u jednu biblioteke Karlovačke i Beogradske mitropolije, a zbog rata, 1737. preneta je iz Beograda u Karlovce. Za javnost je 1838. otvorena biblioteka Matice srpske, potom su osnovane srpske čitaonice u Irigu i Novom Sadu, a nije kasnila ni Palanka, te se i u našim krajeve primio sa Zapada pristigao duh prosvetiteljstva.

Tokom Drugog svetskog rata knjižni fond je znatno stradao jer su ga kulturtregeri hortijevske vlasti temeljno „pretresli” pa sve što su, po bilo kojem osnovu, smatrali za sumnjivo i subverzivno, spalili. Nešto je, ipak, spaseno pa je oko 5.000 knjiga oslobođenje dočekalo u kući familije Miškov, a preko 2.500 retkih i starih publikacija završilo u biblioteci Matice srpske.

Čitaonica je do početka 20. veka bila smeštena u „Kasini” (istina, ponosno je nosila naziv hotel, a zapravo bila svratište za radnike), pa se selila, sve dok se 1968. nije najzad okućila. Preživela je brojne integracije i dezintegracije, a od 1977. je samostalno institucija.

Narodna biblioteka „Veljko Petrović”, danas u lepom zdanja u centru varoši, ima oko 210.000 naslova i preko 7.000 članova, pod njenom „kapom” je 13 ogranaka u svim selima opštine, nadzor nad desetak školskih biblioteka, kao i Zavičajna zbirka.

– Osim književnih i društvenih tribina, scenskih, muzičkih i likovnih programa, izdavaštva i festivala, namera nam je da u ovoj godini jubileja završimo digitalizaciju – kaže agilni direktor Miladin Zorić, inače akademski slikar. – Dakle, kompletnu elektronsku evidenciju korisnika i umreženost s ostalim bibliotekama. Takođe, planiramo skeniranje materijala iz Zavičajne zbirke i njegovu dostupnost u elektronskoj formi jer je i to odlika savremenog bibliotekarstva. Nije više sve u samo papiru.

Pratite BPINFO.RS na FEJSBUKU:
www.facebook.com/backapalankainfo

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Ostavite Vaš komentar
Unesite Vaše ime

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.