Prazne novčanike klijenti banaka u Srbiji najčešće rešavaju tako što koriste odobrenu pozajmicu po tekućem računu.

Mnogima izgleda da će se već sutra izvući iz minusa, ali često se u toj zoni visokih kamata zadrže daleko duže nego što su očekivali pa čak i iz dozvoljenog minusa pređu u nedozovljeni. Podaci Narodne banke Srbije govore da čak 110.000 korisnika tekućih računa muku muči da izađe iz nedozvoljenog minusa.

Pre pet godina NBS je vodio kampanju za snižavanje kamate na tu pozajmicu. Rezultata je bilo, ali ne toliko koliko se očekivalo. Kamatne stope za prekoračenja odobrena po tekućem računu su pala 5,6 odsto. Prosečna minusna kamata i dalje je ostala na visokom nivou i kreće se između 29,05 i 36,05 odsto godišnje, što je daleko više od proseka u Evropi, gde je ta kamata samo osam odsto. Da su kamatne stope na kredite daleko povoljnije potvrđuje to što su za isti period kamate na dinarske gotovinske kredite smanjene deset odsto i sada su oko tog procenta ili malo preko njega godišnje.

29,3 odsto prosečna kamata na minus u Srbiji, a u Evropi osam procenata

Dok smo imali dvocifrenu inflaciju i istu takvu kamatnu stopu i dok je kurs dinara bio nestabilan, bankari su baš s ta tri argumenta pravdali visoke stope. Inflacija je danas niska – u junu je bila 2,3 odsto – referentna stopa je tri odsto, a vrednost domaće valute se već poduže vrti oko 118 dinara za jedan evro. Gledajući na te parametre, i kamate za minuse mogle bi biti skromnije. Međutim, u poslovnim bankama objašnjavaju da je ta pozajmica za njih veoma rizična. Nema ni menice ni žiranta niti bilo kojeg drugog obezbeđenja, pa tu nesigurnost i rizik koji ih muči moraju da naplate – zato je kamata takva kakva je. Uostalom, minusi se kod nas lako odobravaju. Dovoljno je da klijent otvori račun u banci i da radi od tri do šest meseci i već može da se tako zaduži. Zna se da se posao kod nas i dobija i gubi od danas do sutra.

110.000 korisnika tekućih računa muku muči da izađe iz nedozvoljenog minusa

Građani znaju da su minusi skupa pozajmica pa ih zato u odnosu na kredite ne koriste često. Svi zajedno u minusu smo 22,5 milijarde. To je podatak za maj, a istog meseca gotovinski krediti iznosili su 351,81 milijardu dinara. Tu je kamata godišnje oko deset odsto ili malo iznad.

U docnji ceo jedan grad

Duže od 60 dana svoje obaveze po minusima ne mogu da izmire korisnici 238.805 tekućih računa. Kod nas ima 7.515.132 otvorena računa a koristi ih 5.017.036 klijenata banaka. Mnogi imaju duple račune jer su im banke uzimanje kredita, posebno onih povoljnih na akcijama a s nižom kamatnom stopom, uslovljavale baš otvaranjem računa. Obično se dok je otplata kredita u toku ni račun ne može zatvoriti.

Jedan od lakših načina da se uđe u minus je ček na poček. Ukoliko trgovačka kuća ček pošalje banci na naplatu ranije, odnosno pre dogovorenog roka, klijent se odmah nađe u minusu, pa umesto da mu se kamata ne obračunava uopšte, plaća najskuplju. Baš zbog toga su i krediti i kartice sigurniji načini plaćanja. Minus treba koristiti na kratke rokove, dva-tri dana, dok plata ne legne na račun. Banke pozajmice po tekućem računu obično daju u visini plate. Svi koji su u minus ušli „do daske”, odnosno dokle im je banka to odobrila, kažu da su se teško iščupali i vratili dug.

Izvor: Dnevnik

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.